Просветни гласник

494

Просветни Гласник

Време, објашњава писац, постоји, и ми живимо V њему. Оно се меша у све наше радње, биле оне споре или брзе. Дрвећу треба времена да израсте, муњи да сине. Хиљадити део секунде, и то је време. Оно се брижљиво мери и чува, а то је знак да нема ништа драгоценије од њега. Време се разликује на прошлост, садашњост и будућност. Под одељком прошлост (стр. 16—64) говори се о старим људима, старом камењу, старим становима, о традицији и о поштовању родитеља. Свет није почео с нама. Стари су људи доказ да је свет постојао и пре нас. Они су представници прошлости. Они умеју много да нас поуче, да нам доста доброга кажу. Зато треба да смо пажљиви пре.ма седим власима, да поштујемо старост. Мислите о старом камењу, о старим становима, јер на тим предметима учи се историја. Старине, традиције, много нам казују, зато их поштујмо. Али традиција има и добрих и штетних, зато ове последње ваља одбацити. И родитељи су представници прошлости, јер нас везују с оним што је пре нас било. У поштовању родитеља види се вредност деце. „Ништа није тако узбудљиво као видети каквог човека, снажна, знатна кога цене због његова талента, кога се плаше због његове моћности, како се сагиба пред каквом малом старицом да је загрли, да је пољуби и да јој каже „мати"." Садашњост је време којим располажемо, и овде је најважније да се оно добро употреби. Треба да радимо, да воли.мо, да трпимо, да будемо људи. Али треба да волимо садашњост, без тога нећемо хтети радити за њу, и онда нема разлога што постојимо. И сад се ређају поуке лепша од лепше: шта зависи од нас; о разним облицима поступања са себи равнима; поука са секиром и кључем; што посејеш онз и жњеш; не будите мачку кад спава; проба; одгокорност; о чем висм живот; суседов врт, итд. Њих све треба прочитати. У краћем приказу г као што је овај, оне се не могу лепо представити. При то.м, оне су доиста тако лепе да је штета излагати их у грубим потезима. Читајући их, ја сам, несвесно, често заустављао дисање и осећао неки бол и притисак на душу, а час опет срећу. Чинило ми се да ме само ове лепе поуке снаже, и ја заборавим на све што није добро око мене, па се радујем садашњости, радујем се што ће све бити добро. Тако осећање мора имати свако ко ово чита. Прелази се на будућност. Прво се тумаче значења речи: јуче, данас и сутра, па онда казује да су прошлост, садашњост и будућност везане једна за другу. И онда долази питање: шта можемо урадити за будућност ? „Најбољи пут да се побринете за будућност за вас је, децо, да будете веома, веома обазриви у употреби садашњега времена. Не занемарујте своје дужности". Овај је одељак, релативно, краћи, али ипак пун дивних поука и примера.