Просветни гласник

Одене и Прнказв

495

„Не тежите за задовољствима која нису за ваше доба.... Не почињите и сувише рано да од ноћи правите дан.... Ако почнете чепркати око пупољка ружина, да се што пре развије, упропастићете га.... Јабуке које сувише рано сазру, не остављају се у трапове. Кад би младост знала, кад би старост могла.... Пре него бисмо хтели жети, пооримо и посејмо. Хранимо се црним хлебом пре но белим".... Излагања о времену и поукама у вези с њим завршују се разговором о дрветима (стр. 195). Овде се говори о сличности дрвета са животом нашим. И дрво живи. Где га је мање, као по градовима, људи, рекли бисмо, више га цене, сећајући се вредности коју има дрво за човека. Док је дрво у животу, цео живот му је низ доброчинстава за човека. А кад умре, иверје, лишће, кора, чак и струготине, служе нашим потребама. Зато није чудо што се дрветом одушевљавају песници, сликари, и што су га у старо доба обожавали. „Као год у сунцу, у неизмерном мору, на великом звезданом небу, тако исто има нечега божанског и светог у дрвету".... Да завршим. Ова књига је врло поучна и привлачи пажњу до краја, само треба да је чит^те. Она гони на размишљање. Она вас храбри и дајевам жељу да идете само добрим путем, да истрајетеу раду за добро. Само једна замерка. Писац је књигу наменио омладини, а ипак је унео у њу неке теже изразе који нису за децу, као: традиција, генерација, метод, реципрочно, феномен. Г. Спасојевић могао је те изразе заменити лакшима, познатијим. Иначе је језик лак и добар. Хвала нека је Задужбини, као и Г. Влад. Спасојевићу, што су пружили нашем народу ову доиста лепу и корисну књигу. Само је желети да књига буде поклоњена онима којима је најпреча, а то су ученици народних школа кад се са школом растају. Л,УБ. М. ПРОТИЋ

Рпгиска рго уегејпе кпИгоупу. Издање (А) за средње и велике књижнице. Издање (Б) за мале књижнице. Издало Министарство школа и народне просвете, Праг, 1921. У оно време када наше Привремено Народно Представништво није доспело да размишља још ни о изборном закону за Уставотворну Скупштину, Народна Скупштина Чехословачке Републике доспела је да већ 22 јула 1919 донесе и закон о јавним опћинским књижницама, којим се наређује свима политичким опћинама да оснивају јавне књижнице „ради проширења и продубљења образованости свих народних редова". Министарство школа и народне просвете издало је 1921 Приручник за средње и велике књижнице, којима се даје упут, и истодобно наредба, како се и.мају оснивати и управљати јавне књижнице, основане по закону од 22 јула 1919.