Просветни гласник
Оцене и Прикази
497
даћа да јавнил? опћинским књижницама посуђује колекције књига које оне саме не могу набавити, а нарочито да опрема преносне књижнице у оне опћине које још немају властите књижнице. — 0 оснивању и управљању књижница брине се „књижничкк савет" од 4—8 чланова. Надзор у опћинама до 20С0 душа врши срески надзорник за књижнице, а веће књижнице су подвргнуте надзору „државних инструктора за књижнице", који имају знатна права и дужности, а нарочито им је дужност да предлажу и у пракси провађају новости техничко-административне, и да за јавност спремају прегледне извештаје о стању и раду јавних књижница. Ради нашег друштва, које још увек сувише слабо цени вредност књиге и књижнице, па према томе и вредност рада књижничарева, који чак и у нашим средњим школама има врло бедне увете за рад, вреди нарочито упозорити на одредбе закона о књижничару јавних књижница у Реп. Чешкословачкој. Тамо може бити књижничар само онај интелигенат који позна литерашуру и који је потпуно упућен у админисшративни рад у књижници. У књижницама опћина са преко 10.000 становника може књижничарем именован бити само онај ко је свршио најмање средњу или њој равну школу и ко је положио државни испит књижничарски, у принципу након једногодишње стручне науке. У књижницама опћина са 2—10.000 становника, тражи се књижничар са најмање грађанском школом и државним књижничарским испитом након свршеног курса. За време до 1 јануара 1926 може министар школа и народне просвете изнимно ублажити те увете досадањим књижничарима, „искажу ли се потребним практичним квалификацијама и познавањем литература". Књижничару за његов рад припада награда, која му не може бити ускраћена, ради ли годишње кроз 30 недеља преко 3 сата недељно. У књижницама опћина са преко 10.000 становника књижничар има плату која му потпуно обезбеђује живот и даје прилике да се сав посвети искључиво овом позиву, што се има провести до краја 1925 год. -— У књижничком савету има књижничар само саветујући глас(!). Овом врло добром закону, који већ сам по себи сведочи о високој култури земље у којој је само и донесен могао бити, имамо додати само ту примедбу да је са много разлога, не само згодније него и потребно, да се административна година и у јавним књижницама свршава заједно са школском. По свршетку радне године безуветно је нужно обавити ревизију књижнице, при том дати на увез и поправак књиге неувезане и оштећене, треба саставити статистику, а то се мирно и без штете по читаоце може обавити само у летњим месецима, када читање и онако спадне на минимум. Како је највећи број књижничара готово свуда наставничког позива, то је већ и због њих нужно концем јуна завршити рад у књижницама и дати им с једне стране одмора, а с друге времена и мира да изврше напред поменуте послове ревизиПРОСТЕТНП ГЛАСННК, II књ., 7. и 8. св., 1922. 32