Просветни гласник

Оцене и Прикази

509

бдија, нузљуб, опухвати се, кошарач, вадичеп, брод крижар, итд., могу корисно да послуже само кад човек после доброг ручка жели да се слатко насмеје. После овога ми се питахчо зашто је Г. Шерцер у опште писао овај речник, јер једно књижевно дело пише се онда када се осећа потреба за њим, или кад се хоће да се да нешто савршеније од онога што постоји. Колико нам је познато, у Хрватској постоји неколико речника који, ако нису бољи, нису ни гори од овога. Да не говоримо о новијима, НапАшгГегђисћ пег Штсћеп ипс! аеикћеп Зрасће од К. РгбћНсћ-а (\УЈеп, 1853) знатно је бољи од речника Г. Шерцера. Што се нас Срба тнче, речник Кангргин или Поповићев, који нису беспрекорни, ипак су много бољи од овога. И због свега овога ми не бисмо ни једном српском читаоцу препоручили речник Г. Шерцера. с. ПРИЦА

БЕЛЕШКЕ

Шшамиа и злочини. — У француском часопису Обнова (1,а Кегшззапсе), француска књижевница Г-ђа Бирна-Провен буни се противу великога места које листови дају злочинима, и противу заразе злочина која се на тај начин шири. Слобода штампе, каже она, не може се трпети кад се преобрази у неограничену слободу, чије је дејство да трује читаоце нижих слојева. Да ли би било тешко донети једну овакву одлуку: „Како је доказано да објављивање фотографија разбојника, далеко од тога да улива одвратност, буди нездраву радозналост и наводи оне који су скренули с правога пута да и сами познаду ту жалосну славу, такво објављивање се забрањује (изузев у случајевима апсолутне потребе за истрагу). Све што се тиче злочина и повреда морала, моћи ће се објавити једино у случајевима кад може припомоћи акцији полиције. Такве ствари штампаће се једино на крају листова, да би читалац могао прегледати новине а да не нађе где се у сваком ступцу говори о злочинима, убиствима, самоубиствима, лудилу, крађи, итд." Такав распоред допустио би, доиста, честитом и уравнотеженом становништву да чита новине на миру, и они који више воле да не знају за зло не би морали да бацају поглед на ту гомилу отпадака на крају. Неписменосш у Америци. — Недавно су публиковани резултати пописа становништва у Здруженим Државама крајем 1920 године, и број неписмених процењен је између 6 и 7 милиона. Две најгушће масе неписмених су црнци из Јужних Држава и досељеници. Ипак је учињен велики напредак за последњих десет година, и општи проценат становника који не знају ни читати ни писати спао је од 1910 до 1920 године са 7.7 на 5'/ 2 од 100. Школа и локални живош. — Пруска, обнављајући програме четири прве године основне наставе, заменила је стара упутства упутствима од