Просветни гласник

Б е л е ш к е

511

3. Морална вредност есперанта са социалног и хуманитарног гледишта (интерес за стране народе; интерес за мир и Друштво Народа; непосредна употреба). 4. Организација наставе (избор метода; трајање учења; ширење међу-школске коресподенције). 5. Службено увођење есперанта у школе (акција код влада и парламената; заједнички интернационални пројект који ће се поднети Друштву Народа). Хладни разреди. — Дуже седење у топлом и поквареном ваздуху слаби децу и замара наставнике. Отуда је често постављано питање да ли не би било добро организовати у свима годишњим добима разреде у незагрејаним учионицама. Недавно је такав нокушај учињен и у Чикагу. У једној од градских школа, ученици су, у почетку зиме, могли да бирају између разреда грејаног и проветраваног као обично, и разреда без ватре у који је ваздух улазио слободно кроз увек широм отворене прозоре. Разуме се да су родитељи били обавештени о тој новини. После неколико недеља, за време којих је температура сишла често на нулу, родитељи, наставници и сами ученици тражили су разреде без ватре. После два месеца, ученике је прегледао медицински инспектор. У грејаним разредима, размера кијавичавих је била 40 од 100; у јгезћ а1г с1а85ез, била је само једна кијавица. Професори нису били суморни и нису осећали ни једну. од оних слабости на које су се раније тужили. За време часова, ученици могу задржати на себе, ако желе, своје горње капуте и своје рукавице без прстију; с друге стране, физичка вежбања у таквим разредима су врло честа. Синшешична насшава. — ОезатШпЈегпсћ!:, мало позната пре рата, постала је сад нова метода која почиње да се намеће службеним програмима. Основна пруска школа уступила је тој методи читаву прву годичу учења. Синтетично учење, то је разред без утврђеног програма, по вољи слободне инспирације наставника и ученика; то је, за време првих месеца идења у школу, настава према околини, 1Јш§еђип§5ип1:егпсћ!:. У вишим разредима, даје јој се карактер слободних разговора између наставника и ученика или ученика међу собом. То је једна од многобројних форми немачке педагогије, која узима сада за центар детињу душу; за циљ, образовање једне активне и корисне личности, док је предратна педагогија, којом је владао Хербарт, имала за центар наставне предмете и методе прилагођене сваком предмету. Манхајмски сисшем. —\„Избор елите" који је сад ушао у немачки школски систем, нарочито у Верлину, имао је славног претечу у „манхајмском систему". Његов осниЕач, Д-р Сикингер, који је рођен 1754 у Шварцвалду (у Бадену), увео га је пре двадесет и пет годинауМанхајму. Његов систем је био: треба поделити ученике према њиховим способностима, али с том резервом да, што су природне способности неповољније, у толико треба да буде већа помоћ васпитања. Према том принципу, јавне основне школе у Манхајму биле су подељене овако: 1. Нормални разреди од 8 ступњева. — 2. Убрзани разреди од 7 до 6 ступњева. — 3. Помоћни разреди за слабе анормалне, 4 ступња. — 4. За анормалке изнад обичнога, прелазни разреди за више заводе. — 5. Разреди за ученике слабог слуха, али интелектуално нормалне.