Просветни гласник

150

Просветни Гласник

влачити кроз школе само ако су имала добре стрине и тетке, и да је та практика у многом допринела данашњем несретном стању у Русији. Разуме се да је овакво искоришћавање комисиског рада убило комисији сваки углед у корпусима. Оно је троструко штетно: 1. оно увећава број деце, неподобне за школу; 2. оно увећава број ученика који су по годинама далеко одмакли од свог разреда и који деморалишу своје другове (споменути кадет Житлов, првог дана кад је ушао у корпус, спаривао је беле зечеве, позвавши млађе ученике да виде како се то ради); 3. оно кочи рад у школи. Да би се ово зло пресекло, част ми је предложити Вам, Господине Министре, да изволите донети ове одлуке: 1. пријамне испите у руским школама врше само испитие комисије тих истих школа, и то само првих 10 дана у почетку школске године. После тог рока, у току од месец дана, пријам ће бити само изузетгн, а доцније неће се нико примати, нити нове ученике може ико у школе шиљати; 2. Државна Комисија основаће у Београду интернат, у ком ће се сваком ученику који се, из којих било разлога, у почетку школске године није уписао у школу, а жели да буде у њу примљен, дати могућност да се спреми за онај разред, у који мисли до године ступити. Ако падне на пријамном испиту. вратиће се у интернат, па ако и до године покаже исти неуспех, упутиће се на рад у занатске радионице. Кад буду изведене ове основне реформе, руски корпуси ући ће у нормалан колосек. Добром успевању њихову допринеће и ови моји предлози. IV Руски кадетски корпуси, по свом програму, приближно су исто што и наше реалке, а ако се у њих уведе латински језик, оне ће бити приближно исто што наше гимназије. Војних наука у њима кема никаквих, и све што подсећа на војску, то је одело, вежбање у окретању десно лево, поздрављање на војни начин, и унутрашњи живот школе (поред поделе у разреде ученици су подељени и у чете или, као што је то у Донском Корпусу који је у пола козачки, у сатније; свака чета или сатнија има свог командира и потребан број васпитача који непосредно воде бригу о владању и пазе да кадет научи што је задано; мимо то наставницп су махом официри). Свршив оваку школу у Русији, ученик је могао наставити образовање у стручним војним школама, ако је хтео да буде официр, а ако је хтео да се посвети науци или да се спреми за грађанску службу, могао је, пошто је положио испит из латинског језика, уписати се и у универзитет, и то као редован ученик. У данашњпм приликама, кад су наше војне школе затворене за Русе, а једина руска војна школа у Краљевини, Николајевско Коњичко Училиште, таква је да ће у њој, ако оваква остане, бити све мање и мање ученика (види одељак VI), омладина из сва три корпуса, која добро успева у наукама, скоро сва тежи у универзитете. Мене је ово питање нарочито интересовало, и анкета у корпусима дала је ове резултате: У Руском Корпусу у Сарајеву од 68 ученика VII разреда 34 смерају да ступе у универзитет; у Донском Корпусу 24 од 30, а у VI-ом разреду 43 од 50; у Кримском Корпусу, који је најслабији међу њима, 51 од 93. Кад се изведу све реформе