Просветни гласник

Службени Део

157

по овим егземпларима судили су о нама свима. Ми опет, видећи да (.у оваки ђаци добили дипломе, питали смо се: каква ли је та наука у Русији, кад су овакве незналице могле школу свршити? и закључивалн смо да у Русији нема науке. Да се нешто слично не би и сад поновило, молим Вас, Господиие Министре, да наредите Вишем Савету Државне Комисије нека скреке пажњу директорима на оцењивање ученика. Оно мора одговарати стварном знању њихову, мора бити строго и правично. Гледања кроз прсте више ке може бити; настало је време пречишћавања у сваком погледу. а оцене су за то главна подлога. (Пречишћавање треба вршити особито у нижим разредима и на малој матури, како би ученик, неподобан за науку, могао изабрати друго поље рада). IX Без уџбеника и без учила не може се радити, а то је, као што смо видели, баш оно, чега кема или у чему школе највише оскудевају. Руски уџбеници су врло скупи, а уџбеницима, израђеним за наше школе, ученици се не могу користити, јер још не знају српски. Да би се испомогли, корпуси су сами прегли да механичким путем пздаду уџбенике које су израдили поједини наставници за своје предмете. Овај посао треба организовати, па зато част ми је замолити Вас, Господине Министре, да изволите препоручити Вишем Савету да састави од стручних лица олбор који ће прегледати све уџбенике којима се у овај мах служе руске школе. Овај одбор прописаће који ће се штампани уџбеници употребљавати, а за уџбенике који се не могу набавити, затражиће кредит од Државне Комисије и у занатлиским радионицама (одељак I) отвориће одељење, у ком ће се на машини „Ронео" израдити за све руске средње школе потребан број уџбеника. X Помоћ у настави пружају не само уџбеници, него и научни кабинети, учила и библиотеке. У Донском и у Кримском Корпусу нема ни помена од физичког и хемиског кабинета; у школским библпотекама руских књига за читање има прилично, српских има врло мало или их нема никако. До научних кабинета руске школе доћи ће, ако се преместе у културна средишта Краљевине (одељак XII), а за школске књижнице директори школа учиниће од своје стране све што је потребно да се руски део прошири у њима и попуни; га српски пак део Министарство Просвете треба да састзви списак једне узорите српске библиотеке, по ком ће управитељи књиге набављати (овакав списак преко је потребан и за попуњавање библиотека у нашим немачким, мађарским и словачким средњим школама). Државна Комисија треба да добије наредбу да за попуњавање библиотека пружн школама најшира средства. У овом раду можемо је и ми обилато помоћи. Из књига, које стоје Министарству на расположењу и које би приложила наша просветна друштва (Коларчев Фонд, Чупићева Задужбина, Друштво Св. Саве, и др.), могло би се одмах начинити неколико српских библиотека за руске ижоле. Уверен сам, Господине Министре, да ћете врло радо одобрити да се свима руским средњим и основним школама шаље по 20 примерака дечјег листа који издаје Министарство Просвете.