Просветни гласник

160

Просветни Гласник

једно с просве&еним делом грађанства, моћи добротворно утицати на руску отоладину, и у којима ће се руске школе моћи користити како учионицама и научним кабинетима наших гимназија и реалки, тако и радним снагама њиховим, особито за наше националне предмете. Ретки су већи градови н. пр. у Бачкој и Банату, где нема великих касарна, на које војска није бацила око, али у које се не усељава, већ их оставља да све више опадају и пропадају. Оправљене и преправљене, оне би добро дошле руским корпусима и другим руским школама. Ако, Господине Министре, порадите код Господина Министра Војног да се ово питање одмах реши, у толико пре што Кримски Корпус треба одмах разбити у два, па наћи место и једном и другом, учиниђете једну од највепих услуга руским школама. XIII Руска револуција показала је и поново је потврдила да у доба великих друштвених бура и преврата наука не може исхранити научника, ни просвета просветног радника. Нови људи, које вали револуције избацују на површину, не цене ни једно ни друго, шта више често су непријатељи и једног и другог. Научници, просветни радници и, више мање, сви интелектуалци који не иду заједно с новим људима, осгављени су сами себи. Неуки у ком другом послу, они се не умеју прилагодити новом стању, и пропадају. Али, ако се у доба револуције не цени образованост, просвета и наука, цени се нешто друго, цени се физички и механички рад. И док је 80% руске интелигенције пропало, радници од сваке руке и занатлије сачували су живот. Без Павлова и без Шахматова се може, али без одела, без обуће, без пекара ит.д. не може се. Па и у мирно доба интелигенту човеку може се свашта десити. Ако зна који занат. осећа се иа чврстим ногама; не мора сагибати врат, већ може ићи кроз живот високо уздигнуте главе. Ничији бес ни самовоља нису му страшни. Зато је преко потр&био да се у свима земљама, где то још није учињено, уведу занати у све средње школе и да нико не може добити сведоџбу да је свршио школу, ако не зна који занат. Руске школе пошле су већ тим путем, и у корпусима видео сам столарске, обућарске и коричарске радионице, у којима кадети изучавају поједине занате. Овај посао не сме се осгавити ученицима на вољу, већ један занат мора обавезно сваки изучити, исто онако као што обавезно изучава, рецимо, руски и српски језик, историју и математику. А да би се занат изучио као што треба, он мора имати сав потребан алат, јер „без алата нема ни заната". А алата у корпусиада нема или, ако га има, он је врло примитиван (ђаци су га већином сами скрпили) или је недовољан. Директори корпуса и старешине занатских одељења много су ми се жалили, како је у оваквим приликама немогућно радити. С погледом на велики значај који имају ове радионице у школама, част ми је предложити Вам, Господине Министре, да Државна Комисија одобри за њих најшире кредите (новац, уложен у ове занате, исто као и у занатске радионице у Београду, обилато ће се искугшти, јер ће тпколе моћи задовољити многе своје потребе). XIV Кад сам био у Донском Корпусу у Билећи, мене је много што шта непријатно дарнуло. Ученици овог корпуса права су пасторчад оних који ;