Просветни гласник

Службени Део

165

мајсторе и раднике примењених уметности. Па кад се Русија ослободи и постане земља права, земља личне и јавне безбедности, ми ћемо јој сву ту омладину вратити да помогне узорати запарложену руску њиву и да крене ирепорођај своје велике Отаџбине. То је била мисао коју сам, поред других, развијао пред руском омладином. Допустите да је пред Вама, Господине Министре, развијем до краја. Борављење руске омладине у нашој средини, исто као и борављење руске интелигенције и других слојева руског народа, има за нас велики народни и политички значај. Сећам се анексионе кризе. Два три дана после тога кад је она била објављена, отпутовао сам у Петроград, и у говорима и броширама, у инспирисаним чланцима и на конференцијама скоро осам месеци обавештавао сам руско друштво шта је за нас Босна и Херцеговина (разуме се да и припомоћ просвећених руских кругова није изостала). Руско друштво знало је бескрајно мало о свему том, и ја сам писао ондашњем Министру Спољних Послова, Миловану Миловановићу, како је тешко жети, кад се није сејало. Истог дана, кад је букнуо Балкански рат, био сам послан у Русију да протумачим руском друштву савезничке циљеве, као и то да Стара Србија није исто што Македонија и да је Стара Србија српска земља. И опет је тешко било жети, јер се није ништа сејало. Ми, Срби* никад не спремамо терен за своју политику у земљама од којих се надамо помоћи; ми чекамо да удари гром, а кад удари, онда треба за ноћ створити оно што увиђавни људи припремају много година унапред. Да није било Русије, не би било Србије — то је аксиома новије наше историје; сад је настало време да се посеје семе, како би Русија, кад се успостави, поново постала неизцрпни извор наше снаге, опстанка и слободе наше Краљевине и целог Словенства. Немачка не дрема и упорно и систематски ради за своју будућност. Она је примила у своју средину хиљаде Руса и ствара од њих војску за своје циљеве. Кад се ти Руси врате у Отаџбину, многи од њих баће носиоци културног наслона на Немце и политичког савеза с Немачком. Овај савез, који може бити злокобан не само за Пољску и Чехо-словачку, већ и за Француску, и који опет може донети да Немачка постане усов, који нас снаког часа може затрпати, треба спречити по што по то. Ето, за тај племенитн циљ треба употребити руску омладину која се налази у нашој средини. То је то семе које већ сад треба сејати. Одгајимо је тако да она свом душом заволи ову земљу, па кад се врати у Отаџбину, она ће бити проповедник љубави према нама, проповедник нашег савеза и федерације свих словенских држава. Јер само ако Русија буде словенска, биће обезбеђен слободан опстанак и развој Словенства. Да би се споменути циљ постпгао, омладина, која ће радити на његову остварењу, мора бити одлична, па зато Министарство Просвете мора учинити све да руске школе у нашој земљи постану узорити заводи за просвећивање руске деце. Ето, зашто руске школе треба сместити у најкултурније центре, насељене српским племеном, јер само Србин зна шта му је била Русија и игга јој је дужан (Хрвати и Словенци осетиће то тек доцније кад дубље уђу у нашу историју и кад другим очима буду гледали на своју прошлост). Ето, зашто треба упутити