Просветни гласник

јОВАН СКЕРЛИЋ') Ми који смо имали ту срећу да нам Јован Скерлић буде учитељ, и данас, осам година после његове смрти, живо се сећамо оног оштрог, дубоког, очајног бола који смо осетили кад смо га изгубили. Сећамо се у исти мах и свих оних момената када смо били фрапирани изузетно ретком величином тога човека, која је чинила да су наша осећања према њему прелазила наизменце из поштовања у дивљење, из дивљења у оданост и љубав. — Само за оне којима није пало у део да познају Скерлића, покушаћу да насликам неке од његових особина којима нас је задобијао. Млади студент, уписавши се на Университет, долази први пут на Скерлићев час, и стрпељиво, готово побожно очекује да уђе човек чији су га изванредни књижевни есеји привукли да студира српску књижевност. Врата се отварају, и улази он, учитељ. Висока, млада, снажна фигура, брзих и одлучних покрета; главе уздигнуте, лица обасјана светлим и паметним оком. Те његове очи, мрке, дубоке, живе, интелигентне! Како су одједном давале израза целом човеку: испољавале енергију, борбеност, проницљивост. Једним брзим покретом спуштао би на сто свој сат и табаке, ситно исписане, и почео би да говори. Говори о некој књижевној појави. Црта је живо, јасно, проналази јој узроке, испитује последице. И оно што је у почетку било само појам, постаје слика, призор. Речи лете, сустижу се, све изразитије, све живописније, све с више полета. Читава бујица. Слика постаје реалност, почиње да трепери, да се креће, да живи пред нама. Оно што је досад било само магловита представа, постало је тако блиско, приступачно, разумљиво. Схватају се све скривене чињенице, уочавају се све опруге механизма, виде се све испреплетане струје, сазнају се сви извори, назиру им се тежње. Слушаоци се уживљују сами у догађај, и сасвим су заборавили на себе, на своју околнну, на професора. Одједном, нов удар, нов замах речима, и ено их где са висине орлова лета одмеравају сав значај те појаве, сву њену важност у низу других појава, све њене по-

Предавање држано приликом прославе осмогодишњице Скерлићеве смрти, на Университету, маја 1922. просветни гласешк , I кљ., 7 и 8 св., 1922. 25