Просветни гласник

Три генија

519

је то дело било довршено, завидљивци и непријатељи уметникови су заједно са оданим пријатељима и поштовачима његовим са чуђењем и снебивањем обраћали уметнику пажњу на једну чудну погрешку у групи Р1е1а. Погрешка је имала бити у овоме: Мати Марија држи на коленима мртва сина, коме је 33 године, и чије тело и лице и изгледа тако. Међутим, лице матере тог тридесетитригодишњег сина не пристаје њеним годинама. Њено лице ]е лице девојке којој нема више од 16-17 година. Када су Микел Анђела питали како је он, — таки познавалац људског тела — могао учинити таку погрешку, он се обично загонетно смешио. А кад су већ тако наваљивали на њега питањима да није могао на ино, он би се опет као и пре насмешио и одгбворио би неодлучно: — Видите..., Дева Марија је до смрти свога Сина живела у молитвеном миру душе..., године се ње нису дотакле. Осмех је његов међутим говорио да је тај одговор само изговор за који се он крије, да не би морао издати своју тајну. Јер, загонетка Маријиног младог лица је била тајна душе великог уметника. Ту тајну није он хтео да речима баца пред свет, кад је тај свет не осећа и сам, гледајући дело Р1еШ. Микел Анђело је могао — да је хтео — лако и у свако доба, учинити материно лице старијим. Но он је, и после свих примедаба, оставио и лице и облик њен вечно младим. Зашто ? Без сумње зато што РГе1а Микел Анђелу није једино туга Матере над телом распетога Сина. Уметник нема у Р1е1а у виду само случај смрти Истине на Голготи. Да је само тај случај имао на уму, више је него наравно да би и сам дошао на мисао да мати распетога сина не може никако имати младо лице. У Р1еШ је симбол свих разапињања Истине, Добра и Лепоте у свим временима и код свих народа. У Р1е1а је изражена светска трагедија. У свету се води непрестана борба. Не само међу људима — не ратује само „душа са тијелом и човек са човеком"; не само у природи — не ратује само „море с бреговима, и ноћи са дневима, вјетри с вјетровима, зима и топлина" — како каже велики песник Петар Петровић Његош, него се ратује у целом космосу — у васиони: води се борба међу хаосом и хармонијом. У целом свету и његовим деловима се боре силе разарања — зла и лажи, са силама стварања, грађења, са силама истине и лепоте. У Леонардовој Тајној вечери је смисао ово: мрачне силе чине своје зло и ниско дело, а ви људи добра и светлости радите свој посао. Р1е1а „тмурога" Микел Анђела схвата дубље светску трагецију. Р1е1а са вечно младим лицем матере каже ово: — Зло и насиље могу убити, па заиста и убијају носиоце више лепоте духа, како је убијен и Разапети Христос. Но све су те смрти само појединачне појаве. Зло убија само поједину децу красоте и лепоте, али саму лепоту није кадро убити. На место своје побијене деце рађа лепота све нову и нову. Њена моћ је неисцрпна. Лице Матере живота је вечно младо и вечно лепо.