Просветни гласник

Душа код животиња

539

она служи не долази до свести онога који ради. Код воље је друкчије: њене радње се врше с пуном свешћу, с пуном слободом, с пуном одговорношћу. Воља дакле није инстинкт. Шта излази из овога што је речено ? Очевидно, појам воље је обавијен маглом. Пре него што бисмо могли рећи да ли животиње имају вољу или не, потребно је да знамо шта је воља. Психолози се — видесмо — у томе не слажу. Једни је своде на осећање, други на интелигенцију. Лаици пак сматрају је као специалну душевну моћ која заповеда не само другоме већ и себи. За једне, инстинкт је вољна појава; за друге, између воље и инстинкта постоји битна разлика. Као што се види, појам воље је врло конфузан. 2. Примери живошињске акшивносши Воља је — рецимо тако провизорно — душевна појава која се изражава у покретима и радњама. Истина, сваки покрет и свака радња не мора бити манифестација воље: и осећања могу проузроковати активност. Осим тога, психологија нас учи да воље може бити и онда кад се никакав покрет и никаква акција не виде. Тако, човек који се напреже да угуши свој гнев јесте човек који има вољу без радње. Без обзира на све то, посматрајући ствари еп ђ1ос, ми можемо рећи да радње и покрети једног човека у главном су дело његове воље. Тачније да се изразимо: ако нам је у једном тренутку дата активност једног организма, онда нам је тиме у исто време дата и могућност да се запитамо: да ли је та активност дело воље. Сваки зна да животиње, као и човек, врше извесне покрете и извесне радње. Ми ћемо најпре навести неколико примера животињских радњи, па ћемо онда поставити питање: да ли те радње могу послужити као доказ за егзистенцију животињске воље. Први пример. — Чувени ентомолог француски Анри Фабр, у својим Еншомолошким успоменама описује чудну хируршку вештину једног инсекта, званог амофил. Наиме, овај инсект, који живи у песковитим местима, још за живота спрема храну за своју ларву, која ће тек доћи на свет. Та је храна црв, и то добар и свеж црв. Мисија амофилова дакле састоји се у томе да се побрине за једног свежег црва који ће служити као храна његовој ларви. Како да постигне то ? Свакојако, треба да нађе неког црва, да га савлада, умртви и у њ снесе своје јаје, тако да, кад доцније из јаја изиђе ларва, нађе одмах храну готову. Сва рештина састоји се у томе да се црв доведе у стање које неће бити ни живот ни смрт. Црв не сме бити мртав, зато што ће као мртав иструлити и ларву упропастити, али не сме бити ни жив, јер, као жив, може побећи и ларви дохакати. Треба животињицу дакле само парализовати. Ту парализу црва амофил изврши на тај начин што својом жаоком, као какав хирург операторским ножем, удари своју жртву девет пута у