Просветни гласник

540

Просветни Гласник

девет нервних центара. У мозак не удара, јер би тај удар био смртоносан. Онеспособивши га за кретање, он му неколико пута овлаш прожваће главу и — операција је готова. Други пример. — У својој књизи В1о1о^18сће $1ге1јгп^е Д-р Хајнц Велтен, доцент Хумболтове Велике Школе у Берлину, описује једну љубавну историју из царства паука. Наиме, један паук, женка, почивала је мирно и задовољно на својој мрежи. Наједанпут примети да се нешто миче на ивици мреже. Упре поглед у том правцу. Тамо на ивици створи се за тренутак један дебео јак конац, који — припучивши се за мрежу спушташе се ка једној гранчици која лежаше ниже од мреже. Као да се сети да тај конац, који је шест пута дебљи од њеног кончића, није њена рукотворина, женка се приближи да види ко се то усуђује да је узнемирава у њеној кући. Дође до л^оста, али не смеде на њ наићи. Шта се десило? „Он", мужјак, љубавник, осетивши љубавни пламен у својој души, ево се спрема да дође избраници свога срца и да јој изјави љубав. Али је, чини се, нешто плашљив, као да га растржу страх и нада у исто време. Да ли ће му његова обожавана изићи у сусрет? Да ли ће примити његову љубавну декларацију? Она је јача од њега, и ако јој се прохте може му створити катастрофу — јурнуће на њега и прождраће га као сваку муху. Он се реши да пред њом изведе неколико акробатских продукција, надајући се да ће своју драгу на тај начин очараги: поче да се љуља, да диже ноге па да их спушта, да их шири и скупља, да диже задњи део тела као да хоће да дуби на глави, и да се опет спусти. Она зачуђено гледаше овога чудног створа који игра на концу, и — мало по мало поче да се одобровољава. Шта више, у том бићу које мало пре хтеде да прогута, гледаше сада нешто себи сродно. И приђе му ближе, готово пријатељски расположена. Онда он, као охрабрен, учини неколико корака напред, па затим, у једном грозничавом налету, баци се свом снагом на њу. Женка, дрхтећи, стајаше мирно. После неколико тренутака заносне среће, мали љубавник брзо остави љубавницу, и, попут злочинца који бежи од потере, у трку појури ка намештеном мосту да се — спасава. Као да зна да тренутак задовољства има да плати животом. Авај! Женка, која је малочас мирно сносила загрљаје, у један мах промени се у бесну животињу која тражи освету. Тек што је несрећни љубавник своје предње ноге метнуо на мост, она га стиже, ухвати, пригњечи, изгризе и — прождра. По том опет оде на своје место да — чека време када ће снети јаја. А јаја ће јој бити успомена на драгана кога је толико волела да га је од велике љубави појела. Трећи пример. — Шопенхауер цитира једну веверицу која је пала као жртва чаробне моћи једне змије. Наиме, један путник који беше обишао више покрајина острва Јаве, доспе једнога дана у неку шуму. Ту спази на грани једну веверицу, која се играше с окретношћу само