Просветни гласник

556

Просветни Гласник

је судио о помоћи што је има од ректора: „Много нам је вриједила у свако вријеме, сада нам је све више потребна." Функције ректорске у вишој настави нијесу нипошто тако незнатне како се тврдило. Откад су укинуте генералне инспекције факултетске, ректори једини могу да оцијене стручне способности наставника у високим школама. Осим тога, њихово је дјеловање у крилу университетских вијећа тако знатно да одлучно утјечу на судбину тих завода. Они им осигуравају јединство. Углед који излази из њихових функција, омогућује ректорима да остварују друго јединство, не мање драгоцјено и плодно, јединство трију грана наставних у служби народне просвјете. Они управљају у границама својега подручја три гране јавне наставе, знајући боље него итко други какову службу може вршити њихово узајмично прожимање. Они настоје око тога да између њих створе интелектуалну солидарност веома вриједну за будућност наше демократије, а то је служба коју само они могу вршити у земљи. Та задаћа, као и други многи њихови послови, доказ су користи што их држава има од ректора, без којих француске школе не би могле бити, ако неће да не буде много штете за плодан развој рада у наставној управи. Задаћа што је имаду ректори вршити према уредбама, много је шира од задаће која је садржана у ријечима тих уредаба. Заправо не има у њихову подручју питања личности, управе или наставе, гдје они не имаду да кажу своје мнијење. Шта више, може се рећи да им њихова дужност обавјештавати средишњу власт о животу академијском, даје готово опћено право испитивања и оцјењивања. Без прекорачења својих овлашћења они могу, примјењујући своје право сталне контроле, најживље утјецати на материални и морални живот својих академија. И изван службене школске управе могу они утјецати на приватну инициативу у послу народне просвјете (код рада око даљега образовања иза свршеног обвезног школског времена, итд.). Тако умнажају број школских пријатеља и доброчинитеља сваке руке. Функције ректорске заправо у велике висе о личности ректоровој. Оне излазе особито знатне за народну просвјету и развој научнога живота кад их врши човјек као непрежаљени 1лагс1, који је био дшого година у министарству директор више наставе бавећи се само университетима, а свршио је своју кариеру као ректор париске академије, настојећи с једнаким маром око париског университета и око завода за средњу и основну наставу у својој академији. У свим гранама народне наставе оставио је тај одлични мислилац и управник, пун добра укуса и енергије, трагове своје интелигентне и промишљене дјелатности. Он је био узор и тип великога ректора. Додашак. Ево један примјер каково судјеловање тражи министар од ректора.