Просветни гласник

562

Просветни Гласник

помислити да је био лирски песник. Међутим, у оригиналу се тврди да је Зоис „рге!а§а1 рп1јић1јепе апје" (98) на словеначки језик. Његова књижница није имала „најважнија дела лутеранског и протестантског времена" (36), већ „1и(:егапзке т ро1и1егап§ке с!ође", и т. д. Нејасно је кад се каже за Линхарта да је „приредио" једну драму (37), а о његовом раду на немачком не треба ни говорити. Реченица под наводом о песми „Мој брогшшк" (39) нетачно је преведена (Гр., 111). Поређење између Водника и Ј. Рајића неуспело је (41). 0 Копитару Г. Графенауер говори у општем делу о првим романтичарима, а Г. Јотић му даје посебан параграф. Нашао је за потребно да унесе и да се није женио (45), а преко важнијих ствари прешао. Копитарево тело није пренесено у „место његова рођења", већ у Љубљану, када је Караџићево пренесено у Београд. Ни по чему тај дан није „постао догађај у културној историји словеначког народа" (45). 0 односима између Копитара и Вука (нису се упознали 1813 и 1814), као и везама између Копитара и Мушицког, има врло мало. По Г. Јотићу изгледа да је Јарник превео цео Цветник Ј. Рајића (48), и да је он посебно објављен. Шта ли ће се помислити када се прочита да се „у љубљанском музеју установила катедра словенског језика" (48), или шта ће се научити о Дањку из реченице: „Веома је живо развијао књижевну радњу" (49)? За алманах Кгапјзка СђеИса речено је да је „излазио само до 1833. г. и изишле су само три књиге". (50) Неколико редова доцније, писац ће сам, на истој страни, поменути и IV и V свеску. Чоп је био и „хуманитарни" и „гимназијални" професор, „учио" је у Лавову класичне језике (51), док је он био професор класичних језика на Университету. О Зупану је ваљало рећи што више, а Пчелица није доносила његове песме „због поштовања његове старине" (53). Збирка §ме1е резте није „доживела много издања", већ само једно. Прешерн није највећи „словенски", већ словеначки песник. У излагању његовог рада има непотребних одељака. По стилизацији г. Јотића изгледа да су Петрарка, Тасо и Данте (55) немачки „романтици и класичари", а Биргерова 1~епога да је „шкотско-енглеска балада". Кад се каже „највише се је (Прешерн) хватао Јакова Зупака" (56), то треба да значи да је у сатирама највише нападао Зупана. Оцене песама недовољне су и рђаво преведене. 8опеМ уепес није „збирка" Прешернових песама. Он није постао када се Јулија „за другог удала", већ пет година раније, када се само верила. Било је нешто важније да се каже о овим песмама, да се истакне њихова унутарња вредност, техничка виртуозност, да се учини бар покушај књижевне анализе. Дајући по другоме садржај спева Кегз{ рег 5ауш (57), Г. Јотић не употреби ни једну реч као оцену тога дела. Прешерн није штампао своје песме 1840 а 1847 „пустио у свет" (58), већ их је штампао у току 1846, изишле су 15 децембра 1846, и носиле годину 1847, итд.