Просветни гласник

Оцене и Прикази

563

У одељку „Одјеци Илиризма у Словеначкој" са поднасловом „Станко Враз" (58) ишчекујемо да се што више каже о Вразу. Када се ту не нађе, мора се поћи за писцем, који вели да о њему „говори § 65 овог дела". Отворите стр. 78, наћи ћете одмах у почетку § 65. Тај параграф има само четири реда, и ни у једном се не помиње Враз, нити бар нешто што би било у вези с њим. Може се после од корица до корица тражити ]ош што о Вразу, али се неће наћи ништа. Пољак Емило Коритко, скупљач народних песама, добио је засебан одељак (61), а о Блајвајсу се опширно говорило као да је био књижевник (64—66). За Косеског Г. Јотић се послужио мишљењем прво Г. Графенауера, а затим Г. А. Гавриловића, те се отуда не даје праведна оцена о том сасвим застарелом песнику, коме је овде дато много више места него што треба (66—67). Било је време када се у школским књигама за Словенију могла и морала истицати ода „51оуешја сезагји Регс1шапс1и Репати", коју је Косески написао „оћ уезеНт с !оћос}и Мјт уеНсапзћга V ГјиМјапо", и у којој јеклицао: „Нгаб! зе отаје т ћпћ, гуез1:оћа 31:оуепси пе §апе!" Данас се преко таквих ствари мора прећи, нарочито када у њима нема ни поезије. После оцене: „Али данас су његове песме као одвратне (!,), нешто има у њима што одбија"... (66) и: „кажу још, да су му песме мало оригиналне" (66), Г. Јотић сматра да може дати овакав заклучак: „И ако не премашује Прешерна, он је као „песник истине и величанствености" задржао лепо место у словеначком народу и његовој књижевности" (67). Г. Графенауер овако „логичан" закључак није могао дати, а пошто Г. Јотић не воли да изводи сам закључке, то га је узео из Писама (73) Г. А. Гавриловића. Наравно, то није закључак ни Г. Гавриловића, који Косеског није читао, а своју похвалу је дао према једном панегирику Франчишека Малавашич^, сарадника Моука у којима је радио и Косески, па су се „другарски" хвалили. Франчишек Светличич постао је Фрања Светилчић (67), који је прво добио презиме „Светичић" (64). Закључак: „Лепо је речено о његовим песмама, да су оне „истински бисер у Словеначкој књижевности" (68), није тачан када се узме из Писама Г. А. Гавриловића, а овај то преведе као „пресуду новога доба" из ЈехГстка (XIX—1881) Ј. Марна. О Жакељу је толико и тако речено да је могло све изостати (68—69). Са Малавашичем је скоро исти случај, а што је постао „окретан и духовит писац" има да благодари Г. Г. Гавриловићу и Јотићу, који би могли узети да прочитају његове „химне пресветлом царском дому", па би се мање одушевили његовом поезијом. За Г. Јотића су „вредни помена": Ловро Томан, Радослав Разлаг... „па и Лука Светец и Јанез Трдина" (69). Он не слути шта је тиме казао. Свакако ће боље разумети ако му кажемо да то значи према српској књижевности: „Вредни су помена Јоксим Новић Оточанин и Ђорђе Малетић, па и Јован Ст. Поповић и Петар Петровић-Његош". У одељку „Почеци новога времена" (69) има много празнина. Трдина је врло рђаво 36*