Просветни гласник

564

Просветни Гласник

прошао. Под „приповетком" о Гласан-Богу треба разумети епски спев којим песник није хтео да „пружи прозаичан нацрт романтичне епопеје" (72). О Трдини се мало говори и чудно изгледа када се као последње његово дело помене Л гоу т 2етап из 1850, а зна се да је писцу тада било 20 година и да је умро тек 1905. Ствар је, међутим, проста и ни мало не иде у прилог савесности Г. Јотића. Г. Графенауер је говорио прво о младоме Трдини, као писцу из средине XIX века (179—181), а доцније, када говори о приповедачима реалистима из друге половине XIX века, он се враћа на Трдину (243—244). Тако су ђачки радови овога писца ушли у књигу Г. Јотића, а његов много значајнији рад и његове најбоље приповетке нису ни поменуте. Левстик није само „помишљао основати један сатиричан лист" (74), већ га је и покренуо (РауИћа). Левстикове идеје и књижевна схватања били су од моћног утицаја на развој књижевности, а то се из ове књиге не види. Велики материал о Левстику збунио је Г. Јотића, и он је изостављао како је хтео, јер није знао шта је најглавније и најпотребније. По њему изгледа да су МагИп Кграп г Уегћа и Кграп две ствари, а оцена је: „То су приче(!) о Пегаму и Ламбергару испреплетане мотивима из српске народне епике, а све то пренесено на сељачке прилике" (76). Књижевна оцена Г. Јотићу готово увек изгледа споредна ствар, и где баш не може да пређе преко ње, он је врло много скраћује и погрешно даје. Такав је случај'овде, где се о Левстиковој поезији вели: „У њима (песмама) се изјашњава његово јадно, дубоко увређено срце, његова конкретна фантазија" (76). Антон Јанежић је добио читаву страну и више (76-77), а он је био више заслужан уредник него писац. У одељку о Јенку више се обраћа пажња на незнатне биографске ствари. Приповедач и романсиер Јурчић добио је места у одељку „Доба народног покрета" (1848-1868), а он томе времену припада само својим првим делима. Својим познијим радовима (умро 1881) он припада „новоме романтизму" и Г. Графенауер говори о њему на два места. Због тога његов драмски рад није ни поменут код Г. Јотића {Ти§отег, Уегомка Везешска), а нису ни сви романи (Меј ауета $Шата, Сге1 т 5ас1, Кокохчгјаа). Како би било староме Стритару када би сазнао да у једној нашој књизи стоји да се он у својим песмама „приближује тону лакомислености, па и — фриволности" ? (86). Има ту много неразумевања словеначког текста и празнина. Опширније се излажу суви подаци о животу песника Грегорчића, а много мање се говори о његовој поезији. Од једног одломка словеначке реченице, када се говори о Павлини Пајковој, која је умрла 1901, а не 1891, речена је ова бесмислица: „Своју индивидуалност показала је она у смислу женског света" (пјепа т(1тс1иа1по51: ра $е јау1ја V зНкапји гепзкШ гпасајеу"). Фран Левец је добио име Левац и место у одељку „Приповедачи романтичари", док је он био есејиста, књижевни историчар и издавач Левстика, Јурчића и др. Његови 8ротш