Просветни гласник

568

Просветни Гласник

I. Ставови, вежбања и задаци који нису исказани као што треба, с напоменом да се сличне омашке неће наводити: 1.) 9 дрваца и 1 дрвце чине десет дрваца или јединицу. (III, стр. 7; IV, стр. 3). Десет се пише помоћу једне нуле (0) : 10. (III, 7; IV, 3). Снопић од 10 дрваца јесте десетица. (III, 7). 2.) Бројте од стотине па навише по један: 101, 102 итд. (III, 9). — Докле ? Бројити од хиљаде па навише по јединицама : хиљаду један, хиљаду два, хиљаду три ит.д. (IV, 5). Бројте од пет стотина хиљада па на више. (IV, 7). 3.) Испишите све бројеве од 100 до 500. Испишите све бројеве од 500 до 100. (III, 10). — Кад се имају на уму све погодбе при изради задатка, онда би добро било да је писац са часовником у руци контролисао за које би време предњи ученик III разреда ово једно вежбање израдио. 4.) Метар је основа за дужину. (IV, 15). 5.) Кад број који одузимамо од другог броја има само једну цифру, одузимање се врши капамет помажући се сабирањем. (III, 26). 6.) Да би одузели'два броја један од другога, пише се мањи испод већег, тако да јединице истог реда буду једне испод других. (III, 29). Раније нигде нема помена о „јединицама истог реда", што значи да је то позајмљено из уџбеника у коме је било на своме месту. О томе се помиње у четвртом разреду. Може бити спорно питање да ли у опште о томе на тај начин треба помињати у основној школи. 7.) Један коњ троши недељно 30 кг зоби; колико зоби потроши за 4 1 /, недеље, за 67 2 , за б 1 /^ недеља? (III, 56, зад. 5, и слично овоме по реду још се неколико задатака налази без објашњења како треба решавати такве задатке, што значи да је позајмица из уџбеника где је било на своме месту). Колико је см у */ 2 ,- ( / 4 , V 5 , 2 / { , 3 / 4 , 3 / 5 метра? (III, 58 и слично овоме доцније). 8.) За пар мањег одела треба 2 м. тканине, за пар већег одела треба 3 м. Колико пари мањег одела, а колико већег, може кројач сашити из 2 комада тканине, кад у једном комаду има 65 м, а у другом 85 м? (III, 65). — Овако исказан задатак спада у неодређене једначике, 0 којима се учи у вишој гимназији. Овај задатак има прилично велики број решења. На сваки начин овако исказан задатак није позајмљен из уџбеника за основну школу. 9.) Десети, стоти и хиљадити, то су делови који су за 10 и 10 пута мањи од јединице. Такви се делови зову десетни разломци. (IV, 64). 10.) Килограм (1000 грама) стаје 1 д.; колико ће се добити за 1 грош? (III, 65).