Просветни гласник

Оцене и Прикази

569

Кад туце ножева стаје 54 д., пошто је 1 комад? (IV, 84). Ова два задатка као да су позајмљена из неке старе Рачунице, у којој се говори о грошу и туцету, а што је тамо било на своме месту. 11.) Један сељак прода 2074 кгр. кукуруза по 100-20 д.; колико је свега узео за тај кукуруз? (IV, 103). 12.) Од 90 кгр. жита, кад се самеље, добије се 12,8 кгр. мекиња и 74,4 кгр. чиста брашна. Колико ће се добити мекиња, а колико брашна од: а) 60 кгр., б) 80 кгр., в) 70 кгр. жита? (IV, 104). — Сувише се много (3°/ 0 ) губи при млевењу! 13.) Није то нека погрешка, али се може сматрати као аљкавост при раду што се не води рачуна о уобичајеном реду слова при обележавању геометријских слика; као на пр. IV, 111, сл. 11; 113, сл. 14. II. У задацима из рачуна ученицима се даје прилика да науче многе корисне појединости из обичног живота, као и да понове или боље запамте податке из осталих предмета. На све ово није довољно обраћана пажња у овим двема Рачуницама, а као да се нарочито избегава упознавање историје и земљописа српских земаља. Као важније ово се уочава: примери за извођење правила узимају се по неки пут као задаци из живота, а најчешће као неименовани бројеви; статистички подаци (који се временом мењају) нису са означеном годином ; из познавања Србије највише се узима ваљевски округ (око 14 пута на осталих око 20 из Србије). Чак је и неко тамошње село Лајковац два пута поменуто, а не сматра се за потребно уносити знања о осталим српским земљама, — сем на једноме месту о пропасти Босне; 1 ) чак се помиње „турска граница" (III, 48), ма да је књига штампана 1920, када се Србија престала граничити са Турском; има задатка који не само што немају практичне вредности, већ се ваљда могу само у овој Рачуници наћи; на пр: 1.) Прва страна једне књиге садржи 210 речи, друга 345, трећа 203; колико има речи ца све три стране? (III, 24; IV, 26). — Г. Милутин Станковић је сматрао да је овај задатак од тако велике практичне вредности да га понавља у оба уџбеника! 2.) На једној трешњи било је 190.755 цветова. Колико је било зрелих трешања, кад је 87.272 цветова ($1С!) с те трешње пропало, а тице су појеле 1850 комада? (IV, 37). —- Непознато нам је којим је рачуном Г. Милутин Станковић израчунавао чак до јединица овако велике броЈ ) Док се у задацима избегавају подаци из знања о српским земљама, дотле Г. Милутин Станковић сматра за потребно да у овој Рачуници даје објашњење о грчком филозофу Питагори (IV, 40) при употреби Питагорине таблице!— У осталом и Питагорина таблица може се, и треба је деци приступачнијом заменити.