Просветни гласник

606

Просветни Гласник

ће се пропитивати: читање прошлога чланка, прочитавање новога члан» било од стране ученика или наставника, објашњавање страних и непознатих речи и поновно читање, докле школско звоно својим звуцима не донесе радосну вест да је време да се прекине са овим систематским злостављањем духа — ето то је оквир у коме се креће читање свакога часа у свима разредима. Ето то је оквир читања и у III и IV разреду основне школе, и без колебања подвлачим да су учитељи за рад у гимназији (увек мислим на ниже разреде 1 ) узели форму из основне школе и неразборито је примењују и у првом и у другом, па и у трећем разреду гимназије, и читају само зато што имају час читања и што треба да се чита. Запитани за психолошке и логичке разлоге на којима базира тај сухи механизам, они не могу да даду никакво довољно оправдање, јер се не могу послужити рецептом учитеља основне школе: „Читање се учи ради читања. Мој је задатак да научим децу да брзо читају г главно да разумеју, и да их донекле уведем у естетично читање. Пошто је читање техника, а свака се техника постиже вежбањем, то ми не остаје ништа друго до да створим могућност да се што више и чешће чита" — тако говори и понавља учитељ основне школе. Ако оставимо на страну питање да ли је одиста механички рад једино средство за постигнуће технике, онда је ово ипак један разлог из уста учитељевих. Њега можемо судити и осудити да криво схвата технику читања или да сувише једнострано и уско разуме свој задатак. Но овај случај није са наставником гимназије. Он свој поступак не може правдати разлозима учитељевим, јер је техничка страна читања за четири године у основној школи добро савладана од већине ученика, и сада наставник гимназије има да продужи учитељев рад. Он више нема посла са техником читања, или, ако је ипак приморан да обрати пажњу на њу, то ће бити само у првом полгођу првога разреда, док успе да изглади и изравна разлике у разреду. Неразборитих и несмишљених часова читања у гимназији не треба нити сме бити. Овде читање има свој тачно опредељени циљ: метод подешен према томе циљу, као и стално корачање ка циљу, преобраћа монотонију у час освежавања духа — и наставник и ученици раде под импулсом једног општег оживљавања. Монотонија, неинтересовање и сухоћа на часу јесу најјача критика наставникова рада у разреду. Чим приметимо знаке неинтересовања, најбоље је одмах прекинути сваки рад и потражити му узроке код нас, у нашем поступку. Овде ћемо их посигурно наћи. Они нам по себи казују да смо учинили погрешку у циљу у или смо криво разумели читање и предстојећи нам рад у разреду, или је пак узрок у погрешном методичком поступку. У раду се мора имати извесног плана и смишљено, плански ићи постављеноме циљу, употре-

Ј ) Наставници српског језика у многим гимназијама су учитељи основне школе.