Просветни гласник

Читање у нижим разредима гимназије

611

речи наглашавао, те се увек могаше схватити основна мисао и пратити развој ствари; зна да је негде читано и лакшим темпом, али он не зна како се и зашто врши та модулација гласа. Где је ученику мерило према коме ће у домаћем читању модулирати глас при разним пасажима у чланку, како би то требало чинити према суштини мисли, или како је то показао наставник? Ето зашто ја држим да само угледно наставниково читање врло мало доприноси циљу. Вежбе дакле треба да се врше под контролом наставника, а само даље усавршавање у техници можемо препустити самим ученицима. Каква треба да буду та вежбања и у чему се она састоје? Пре свега ваља напоменути да се ове вежбе предузимају тек онда када штиво буде у погледу садржине и форме потпуно усвојено. Њима је циљ да под контролом наставника науче ученике да лепо и тачно читају оне пасаже за које верујемо да их ученици не могу сами савладати. Према томе на часу нећемо показивати како се чита цео чланак, већ само онај део за који није довољно просто објашњење наставниково и његово угледно читање. Тако имамо нпр. чланак Божикна радост (II Читанка, стр. 126). Први пасажи немају апсолутно никакве тешкоће за читање, те их можемо оставити самим ученицима. Ако се при томе покажу погрешке, објаснићу их и позвати ученике да их избегавују, показаћу им правилно наглашавање и тражићу да та места обележе нарочитим знацима. Дође ли се до онога места где се Ивана уз пијукање и играње разговара са својим сирочићима, треба то место да се истакне и при читању, и тражићу |да се ученици под мојим руковођењем још у разреду привикну на правилну модулацију. Но пошто је најбоље да сваки ученик проба да гласно изговори дотични одељак, то би радо овде употребио хорско читање, па био то ирви, други или трећи разред. Но наставници гимназије слабо су упознати са хорским учењем, они га сматрају средством основне школе, а и не слут.е колику би корист имали од њега. Ја нпр. нисам пренебрегавао ово средство ни у другом разреду гимназије. Радећи овако, сваки дан ће бити све мање одељака које треба у разреду нарочито учити, те ћемо добијено време моћи употребити за друге задатке које читање има да постигне. При закључку да поновим: да бисмо научили ученике изразитом читању, потребно је упућивање и вежбање у разреду. То је до сада више или мање игкорирано од наставника српскога језика. Обично наставник пре почетка предавања одреди неколико минута за објашњавање страних и непознатих речи и израза. И ово се врши дословице онако као у основној школи: наставник сам одреди које су речи деци стране и непознате, те их мора објаснити. Само пак објашњење састоји се у замени дотичне речи другом познатом или се значење објашњује са једном или две реченице. Обично наставник пита шта значи та реч; па ако му нико од ученика не одговори, онда он сам казује њено значење и прелази даље. Но при читању идућега часа врло 39*