Просветни гласник

Читање у нижим разредима гимназије

613

му је ученкк непознате речи усвојио на часу или не, и да ли је он у опште научио њему непознате речи. Као што у другим предметима проверавамо ученичко знање, тако треба да радимо и на часу читања. Али при избору метода којим треба богатити ученички речник не треба сметнути са ума опште правило које важи за све предмете: дете треба оспособити да увек може применити добивено знање, — мртвим баластом не треба оптерећавати дечји ум. Руковођени овим гледиштем, тражићемо од ученика да у своме говору што чешће употребљују новодобивене речи. Начин објашњавања, као и у опште наставников рад на часу читања, треба да се креће у овоме правцу. Сад је, држим, јасно зашто сам се у горе наведеним примерима дуже задржавао код сваке речи. При предавању ја се нећу задовољити, — да опет узмеа горњи пример — што ће ученици схватити разлику између гвоздене воље и гвоздених врата, него ћу ићи и даље и тражити да сами смисле понеки случај у коме бих могао употребити поменути израз. „Његова гвоздена рука чврсто држаше покрајине у покорности". „Гвозденом истрајношћу иђаше постављеноме циљу". — Други пут нећу бити задовољан ни са овим објашњењима, већ ћу тражити да ми се иста мисао каже другим речима. Нпр.: „Кроз ноћ се чујаше говор мора". Кажите у коме је смислу ту употребљена реч „говор' - ? Наведите ми примере у којима се реч „говор" употребљава у овоме, као и у правоме значењу. Сад реч „говор" замените другом речју, али да смисао остане исти: „Чујаше се жубор мора". „Море певаше своју песму". „Шум морских таласа јасно се чујаше". На овај начин треба објашњавати изразе: „небо, што не рониш росне своје сузе"; „тужно је чути кад ветар цвили и јауче"; „месец игра по језеру са валима"; „тај се догађај дубоко уреза у моју душу", итд. Кад се све ово има на уму, не треба се бринути како ће се и чиме испунити част српскога језика. Па и сами час читања изгубиће много од монотоније, шаблонизирања и механизирања. Из изложенога је јасно на који начин читање потпомаже изучавање језика у опште и како оно припрема основ за писмене саставе. Обогаћавањем дечјега речника, навикавањем ученика да обраћа пажњу на изразе и да прави различну употребу са њима, а у исто време да се удубљује у звучност и мелодичност разних израза са којима можемо да саопштимо једну мисао — свим тим ми приправљамо ученика, постављамо му здравији основ за течнији усмен и писмен говор. Међутим, за изучавање језика, а још више за оспособљавање да се у изразитијој и лепшој форми саопшти мисао, од велике је важности не само владање изразима, но и цели облици и начин исказивања опредељених мисли. И ово треба да буде један од задатака читања. Добар стил не зависи само од вежбања. Ми морамо располагати са много облика и израза са којима ћемо се у прилици моћи послужити. Сви они који лепо пишу, који се служе китњастим изразима, учили су и записивали лепе облшсе