Просветни гласник

Практички учитељски испит

619

године интенсивног рада читајући, радећи практички и бележећи, учитељ ^е имати пуно градива за своју тему за практички испит. Из градива које је сам прибележио, генералисаће нове закључке. Ево неколико тема које су учитељи обрађивали: Учитељев рад на народном просвећивању — Дечје игре — Каква треба да је васпитна настава — О дечјој индивидуалности — Школске свечаности — 0 умору код ученика — Ручни рад у основној школи — Школски зид и шта на њ треба ставити — Аналфабетски течајеви — Ескурсије као васпитно средство — Народни обичаји у служби васпитања — Домаће васпитање је основа школском васпитању — Рад као средство у васпитању — Школски врт — Припрема код земљописне наставе Писмени састави у основној школи — Дисциплина као васпитно средство — Сарадња школе и породице — Шчитавање у I разреду — Учитељ после светскога рата — Родитељски састанци — 0 љубави према деци у васпитању — Очигледност у настави — Учитељев рад ван школе — Школа и живот — Пољске учионице и њихова важност — Награде и казне у школи — Ауторитет и љубав као дисциплинско средство. Не бих могао да изнесем за сваку од ових тема понаособ како је треба обрадити: свака за себе има свој начин. Али могу да напоменем на што би требало пазити па да све буде добро обрађене. Кандидат треба да направи скицу којим ће редом ићи у обради. Тако се може поћи у свакој овој теми ако се најпре изложи теоријска важност. Но није довољно изнети важност, већ то треба и доказати. Докази нека су одмах из практичног рада. Најбоље је да се у овој прилици учитељ послужи својим дневником, па да нам каже како је радио и какве је закључке извео. Један пример није довољан да се извуче закључак, већ их треба набројати неколико. Ја нарочито наглашавам опис овог рада из праксе, јер се то и по чл. 15. Правила о полагању испита тражи. Ако се при доказивању ослања на каквог писца, онда казати и навести његово излагање. На крају нека се само она дела наведу која су употребљена у раду, а не сва која су читана. Многи кандидати не раде овако, те су им темати штури и ненисмени. Неки не довршују реченице, те изгледају страшно неписмени. Неки лреше у језику, а већма у ортографији. Најчешће су грешке да се не оИваја: је ли, да ли, не иде, не треба итд. Неки напишу тако да се једва разуме шта су хтели рећи. Неки пишу нечитко и брљаво, те њихов рад издаје страшно неуредна човека. А кад пише тако учитељ, онда се не може очекивати боље ни од његовог ученика. Осим овога многи пишу тако као да пишу преписе. Већина заборавља да остави места за поправку. Најбоље је кад се иише на целом табаку, па се једна четвртина остави за поправку. Стога би било посве корисно кад би млади почетник правио, пре испита, неколико оваквих тема, па их давао своме старијем и бољем