Просветни гласник

618

Просветеи Гласник

тичну страну у школскоме раду. Кад би их сваки кандидат проучио на овај начин, многу заборављену ствар би обновио и утврдио. Радосављевић ( Ексаериментална Педагогија) дао би му пуно поље за покушаје у школи. А ти покушаји би му дали градиво за разраду темата из своје праксе. Наши кандидати схватају сасвим погрешно да се од њих очекује разрада темата у облику и обиму какве научне дисертације. За такав рад треба и више саморадње и веће научне предспреме. Тога наши учитељи кад изађу из школе немају, нити се то од њих тражи. Тражи се размишљање о своме практичном раду, тражи се добро познавање дидактике и опште педагогије, тражи се израђен учитељ који ће своја посматрања умети да стави на хартију. И с тога многи кандидати греше кад своју тему разрађују тако као да ће изнети кове васпитне теорије. Кад нови учитељ добије први пут место, нека има одмах на уму да га чека још један исииш: то је иракшички. И зато полако нека се и за њ спрема. Та спрема ће га само учинити бољим и савршенијим, и омилети му рад у школи. Одмах нека набави Зборник закона и важнијих расписа, у коме ће проучити сва законска права и дужности своје и других чинилаца од којих зависи школа. Ако тако не учини, десиће му се да ни на испиту неће знати шта је смер наше народне школе, а да не говоримо о томе да ће га општински писар упућивати шта и како треба да ради. Осем овога, млади почетник ће у Зборнику наћи и Наставни план и програм, те ће проучити шта му и колико ваља урадити у школи. Том приликом ће утврдити шта је смер поједином предмету који је програмом прописан, ако је то по несрећи заборавио. У Зборнику су и сви важнији расписи и наређења о ономе што регулише рад на подизању, одржавању и издржавању школе, о уџбеницима, о забавишта, о препорученим књигама, о школским излетима, итд. Кад почетник све то проучи, много што шта научиће а да не мора да пита другога, а много што ће му бити јасно што му је пре било нејасно. Одмах у почетку нека отпочне вођење дневиика рада и књигу индивидуалних особина. У „дневник" нека уписује све дневне важније радње и своје опаске о раду и успеху. Бележење да буде истинито и да се ништа не дотерује. Тај дневник нека почешће прелистава и нека суди о своме раду одбацујући све што је субјективно у томе. Тако, ако је данас правио излет, нека убележи све што је могло изменити начин разговора и мишљења код деце. Осећаји радости и задовољства, успех у настави, индивидуалне склоноети, све треба да уђе у „дневник". Свакодневни рад на|непосредном васпитању треба такође да се бележи. Рад у припреми, читању, рачунању, земљопису, историји, пун је прилика да се спроведу сва начела радне наставе. Чита ли почетник какву новину дидактичку, нека је опроба, па и то да забележи. А после две