Просветни гласник

Практички учитељски испит

617

Оваком одредбом законодавац је хтео да нагони почетнике на самосталан рад, читање и студију, на утврђивање онога градива што је у школи стечено и на даљу саморадњу и усавршавање. Младом почетнику учитељском школа је дала само основе за даљи рад, а он треба даље да се усавршава, да постане у неку руку и мајстор и уметник. Међутим, из досадањег свога искуства запазио сам да је мало оних младих почетника који сву збиљу поклањају овој својој спреми и овом испиту. И ето тим почетницима посвећујем ове ретке, да им помогнем у овоме раду, који је судбоносан и за школу и за њихову будућност. јер, у колико се они буду правилније и боље спремили, у толико ће лакше положити и овај испит, а школа ће несумњиво добијати, јер ће њени раденици бити бољи и савршенији. „Човек се учи док је жив", вели наш народ. И одиста је тако. Живећи, ми се свакодневно учимо. Нико не може рећи: Сад сам све научио, јер свакодневно увиђа да је мало научио и да има још много да учи. Па ипак, изгледа да млади почетници заборављају на ту народну филозофију да се човек учи док је жив. Многи више и не узимају своје књиге које су некада учили. Оне су им постале досадне још у школи. У њима знају шта пише готово на свакој страни. И онда је разумљиво зашто не читају. Али је неразумљиво злшто не читају оне књиге које нису учили у школи, а њих је доста, и ако нам је стручна књижевност доста сиромашна. Обично у нас, где се овај практички испит полаже, ученици имају ове уџбенике: Педагогију од Љ. Протића, Посебну педагогију од Д-р В. Бакића, Методику од Д-р Рајичића, Методику Рачунске Насшаве од Јов. Ђ. Јовановића, Мешодику Природних Наука и Земљоиисне Наставе од М. Станојевића, Основе Педагогије, Психологије и Логике од С. Максимовића, Психологију од Јов. С. Јовановића, Педагогију и Мешодику од Терзина, и по који држи Учишеља и Народну ПросвешА, и ништа више. Кад дођу с темом на испит, опет се ти исти писци појављују у напомени којим су се делима служили. Од преко 70 поратних кандидата, свега су двојица напоменули страну литературу, а сви остали помињу готово исте оне књиге којима су се и у школи служили. Значи да не читају, па и не познају литературу. Младим почетницима препоручујем да сваку нову књигу педагошку набаве, а њих има сваке године десетинама. А данас се учитељ не сме тужити на немаштину, те да из својих средстава не може да одвоји 2—300 дин. годишње за литературу. Многи читају, али као што се чита роман. Научне истине се не памте тако лако као нриче. Стога се стручне књиге читају тако да се одмах праве и изводи. Све што је вредно запамтити, бележи се, те се лакше памти. Кад се тако повише дела једне исте врсте прочитају, онда се праве упоређења и из тога изводи закључак шта би и како требало усвојити. Има ваљаних дела од Д-р В. Бакића, Басаричековића, Д-р Паје Радосављевића, Ј. Миодраговића, Љ. Протића и др. која додирују прак-