Просветни гласник

616

Просветни Гласник

тога оии одбацују препричавање, коме је главна задаћа вежба ученика у самосталном исказивању и употреби свога речника. Другим речима: причање треба да служи као припрема за писмена вежбања. Отуда се мора препричавању обратити велика пажња и морају се вежбати ученици да саопштавају туђе мисли. Никако се не сме допустити да се у овоме ученик буквално држи књиге. Пошто је препричавање ствар искуства, то се и оно може једино изучити у току времена према обрасцима препричавања, које ће наставник дати. Као што показујемо ученицима како се чита, тако им исто морамо показати и како се препричавава. Као вежбе могли би се употребити писмени састави о некоме већ читаноме чланку. И вежбе у читању изискују доста рада, те се према томе и језична обрада и читање неће моћи свршити за један час, осим ако је чланак краћи и по садржини такав да не изискује опширнију обраду. Ради тога потребно је за вежбе у читању узети одвојене часове. Нека се наставник не плаши да неће имати чиме да испуни час или да ће наступити монотонија. То све зависи од наставника и од начина рада. Чим ученик осети да му се силе развијају под паметним руковођењем наставниковим, он ће са истом интенсивношћу и овде вршити вежбања као и код других предмета. У чему је суштина ових вежбања и како се у опште изводе, о томе је већ речено, те немам потребе да то понављам. Само ваља још додати да се на часовима вежбања не смеју запостављати слабији ученици. Они бољи могу се задовољити и хорским читањем. На завршетку да само истакнем и подвучем још једном мисао: читање се мора схватити са оном истом озбиљношћу са којом схватамо остале предмете. Читање тражи да се наставник исто тако спреми за предавање, као што то ради и код других предмета, а само предавање ништа није лакше од других. И само ће онда наставник имати утицаја на ученике, ако он сам озбиљно схвати овај рад на часу, ако сам улаже довољно труда и вештине. Озбиљан рад наставников наћи ће одзива и код ученика, и они ће са већом љубављу дочекивати часове јегика. Сазнање о богаћењу речника и поправљање свога говора ствара код ученика увек жив и будан интерес за рад. Наставник мора тежити да ово постигне, јер је само ово критериум за његов успешан и плодоносан рад у школи. м. кокић

ПРАКТИЧКИ УЧИТЕЉСКИ ИСПИТ По чл. 29. Закона о народним школама, стални учитељи и учитељице народних школа, после две године рада у школи, добивају право на полагање практичног учитељског испита. Док не положе овај испит, немају права на повишице плата, а по положеном испиту може им се рачунати највише пет година за повишицу и пензију.