Просветни гласник

Читање у нижим разредима гимназије

615

све гране језика, пошто богати дечји речник и упућује ученика да проникне у граматичке и логичке облике језика. Наставник увек мора имати «а уму да се од читања не тражи само да ученика навикне тачније читати, већ изнад овога стоји захтев да читањем ученик учи језик. Овај двоструки захтев тражи и специалну обраду, која се за већину чланака не може извршити за један час, него ће често пута морати да се утроше и више од два часа. Обрада чланака не сме се почињати на десет-петнаест минута пре свршетка часа, како то обично бива, већ одмах у почетку часа, осим ако смо у пређашњим часовима свршили са једним делом опраде. Наставник који је добро промислио о своме послу неће се плашити да нема чиме испунити час због тога што је одмах у самоме почетку почео са предавањем. Он се не плаши да ће се многим читањем убити интерес и да ће настати монотонија и досада. И код читања, као и код других предмета, можемо два и три часа говорити о истој теми, па опет нити ћемо се исцрпсти, нити ће ученици осетити досаду и тешкоћу од предавања. На крају да се мало задржимо на самој изради чланка. Несумњиво је да наставникова пажња на првоме месту треба да буде обраћена на усвајање садржине чланка, а по томе долази течно и естетичко читање. Добро је да се одмах по прочитању новога чланка истакне и обради главна мисао, а по томе да се иде даље. При објашњавању садржине природно је да наставник на првоме месту обрати пажњу на речи које се ређе чују у говору или су узете из странога језика, а нису познате ученицима; ученици ће сами казати које су им речи непознате. По томе долази објашњавање смисла непознатих израза, и у којим се случајевима они могу употребити — у опште рад на богаћењу ученикова речника речима, изразима и облицима. Напомињемо да је на часу читања немогуће повући тачну границу између ове две радње — објашњавање речи и богаћење речника —; оне се уплећу једна у другу или иду паралелно. Методика не може дати прописе где ће се уплетати, а где ићи паралелно. То зависи од самога штива и од наставникова схватања. После оваке обраде чланка треба да дође логичка обрада, ако је она неопходна. Често пута логичко расматрање иде паралелно са објашњењем речи, ако се оно изведе према горе показаном начину, у коме случају посебној логичној обради нема места. Напомињемо да и логичка обрада не тражи поновно прочитавање чланка, и она ће често да иде паралелно са објашњавањем израза, осим ако је, ради бољег удубљивања у извесне мисли, потребно да имамо потпуну везу међу свима мислима у чланку. Са овим је свршена обрада читања и сада долазе вежбања у препричавању. И овде се често праве неопростиве погрешке, јер се не схвата суштина задатка препричавања. Многи мисле да препричавање служи само као доказ да ли је ученик разумео садржину чланка; ради