Просветни гласник

624

Просветни Гласник

или својом неспособности, или опачином. Не зна се од кога друштву прети већа погибељ: од марљива и „учена" глуиана или од ирефригана и иразнодуха штребера и лакома гуликоже. II. По нацрту закона школа се не брине за успјех учења, него га само пресуди и оцијени. Т. ј. школа не води бригу око ученикова рада и живота изван школских сати. У таковим приликама је немогућ прави успјех, ако то не предузме родитељска кућа или интернат, или која слична институција. Ми немамо интерната, текар не ваљаних; наша породица већином одмаже, а не да помаже, улица и друштво још и више. Принции силе и „закретања вратом", као и систем плаћених институција, убијају у младости смисао за друштво и пријече развитак социалне свијести, тог темеља свим врлинама ваљаног интелектуалног радника. Зато средња школа мора да удеси самостални изваншколски рад и живот младежи на бази социалној, на иодлози међусобног иомагања на начин који је код нас проведив и могућ. Понављаонице уз средње школе, организиране и руковођене као дио школе, вршиле би тај задатак потпуно и дале би могућност да школа заиста васпитава и да сигурно одабира најспособније за духовни рад и за јавне учене радове. Трошкови око такових понављаоница били би подмирени малим дијелом онога што се распе уз данашњи принцип пустог класифицирања. Оснутак тих понављаоница био би одмах нужни дио средње школе, кад би она постала фактички завод за васиишање и образовање. III. Члан I. Нацрта школског закона гласи: „Задатак је средње школе да да ученицима свесшрано и складно васиишање и више опште образовање, и да их спреми за даљи рад у стручним школама и у универзитету". Остали чланци говоре о „учењу" и предметима учења што их Министар Просвете одабира; о начину питања и класифицирања успјеха и „сведочанствима" која кажу да ли је ученик научио што је одредио Министар Просвете. Ако јест, онда је свесшрано и складно васпитан, стекао је „ више " образовање, спремио се за университет. Принции учења и дидактичког материализма влада потпуно нацртом, као што је прије школом. Васпитање = знање; свестрано = знање од свега понешто ; складно = према важности; виша образованост = знање којег нема обичан човјек, интереси за оно што је далеко од социалних, економских, политичких и личних брига, па је по њему посједник одличнији и виши од других; спрема за университет = дио знања потребна за неке штудије. Но будући то није истина и реално, настају све зле последице које опажамо у средњој школи, и које су у вези са настојењем дјеце и родитеља да ухвате „сведочанство" о успјеху, ако и не иду за тим успјехом. Средња школа ће по Нацрту Закона и даље гојити претварање, бирократизам, протекционизам и све невоље на које се тужимо у друштву; у њој ће и одсад патити јаки и способни духови као што су и