Просветни гласник

Нацрт закона за средње школе

625

досад. Осим тих духова, који се горчином сјећају средње школе, неће народ имати школом васпитаних и образованих људи, као што их ни досад иије имао, Тко буде имао прилике, васпитат ће га случај и оно што случај донесе; друге — улица и све на њој. Највећи трајни успјех школе бит ће савршеиија логично-граматичка форма, тај циљ средовјечне гимназије, али коју данас стече сретан дух и без мора латинских и грчких филолошких правила на једноставан начин и на упорабивом знању. Али често пут остане нешто! „Виша" образованост, која избије у начину живота и бјежању од озбиљног рада Јгсолидне савјесне сарадње на социалним бригама, многи захтјеви на рачун неких виших потреба човјека културе, службеника чисте знаности и умјетности, које немају ништа заједничкога с „ниским" материалним бригама! Против свих тих врста „господства" дигло се модерно друштво и тражи да школом, па и школским законима, влада принцт рада, изграђивања својег човјешшва, из самог себе. Има хисторијско-национална образованост и цивилизација, то јест спремна и отворена душа, срце, разум, око, за друштво и у њему човјека, као станицу тог живог тијела. Има биолошка образованост, т. ј. начин истинитог мишљења о животу, способност опажања живота, какав јест. Тако има и наравославна образованост, а све скупа чине науком раширено, попуњено, сређено, просвијетљено искуство о свијету, о себи, које човјека руководи у његову животу. Преко те образованости и с њом васпитује школа племенити осјећај за лијепо и велико, па из тога ниче тежња за изграђивањем властитог назирања о Вјечној Истини и Закону. То је пак најзадњи увјет да се из самог духа и у њему јавља властита истинитост, душевност и племенитост, дакле човјешшво које само себе задовољава и усрекује, аа је у својој срепи неовисно од вањских увјеша и „усијеха" у борби за ше увјеше. Школа, идући за развитком човјештва, развија снагу и спретност за душевни рад, даје савршенију форму, спретност и знање потребно за университетске науке и за иителектуални рад у опће. Ето садржаја одсјеку школског закона који говори о задаћи школе. Према њему би имали да буду удешени други одсјеци о организацији, предметима и раду. По такову закону удешена школа одговара интересима државе, народа, науке и умјетности, а у првом реду интересима интелектуалаца, јер ће на поједине јавне радње и звања довести најзгодније из нације, Прошлога љета састао сам се у Прагу, Лајпцигу и Јени с одличним заступницима чешких, немачких, швајцарских, норвешких, данских, енглеских и шведских интелектуалаца. Сви су тражили начин како да сачувају себе од судбине руских интелектуалаца. Норвежани и Швајцарци били су најзадовољнији својим средњим школама. Али оне су просввтни гдасник , и кн.., 10 св., 1922. 40