Просветни гласник

630

Просветни Гласнпк

ИНСТИТУТ ЗА СЛОВЕНСКА ПРОУЧАВАЊА У Француској, а нарочито у Паризу, словенска питања буде врло живо интересовање. Велики број француских научника посветили су свој живот проучавању тих питања, и врло често баш француски писци указали су на вредност словенских писаца и, тако рећи, утврдили је. Међутим, дуго времена било је у моди да се Немачка, а често и Енглеска, сматрају за надмашне кад се тиче славизма, и од већег уплива такође. Њихова славистичка продукција, у својој целини, ипак није била боља од наше; шта више,. осим часних изузетака, остајала је испод нивоа онога што је доприносила наука француских слависта. Великим делом одговорни за ту општу заблуду били су ти исти француски слависти, јер су се држали одвојени једни од других, нису образовали једну целину, и тако су њихова дела у многоме губила од гласа. Ернест Дени, професор на Сорбони, велики пријатељ словенских земаља, одавно је био свестан тога стања ствари, које шкодило колико угледу Француске, толико словенским земљама, за које је Француска требала и могла заузети се на много пробитачнији начин. Он је био незадовољан тим и трудио се да нађе томе лека. Али тек пред крај свога живота, благодарећи ратом проузрокованим политичким променама, он је успео остварити давно смишљани план и оваплотити своју замисао словенског института. Десет минута далеко од Сорбоне, на крају латинског кварта, у мирној улици Мишле, једна мала зграда, сасвим уз стан Ернеста Дени-а, нађе се слободна. Он у њу смести свој драги Словенски Институт, врло скроман у почетку, јер су у њему била само два биро-а Одсека Чехословачког и Одсека Југословенског. Чим је створио дефинитиван план за Институт, потпора београдске владе, коју је онда представљао у Паризу угледни и непрежаљени Миленко Р. Веснић, и потпора прашке владе, коју су водили Масарик и Бенеш, била му је обећана; и била је обилно дата. Сви Французи који су радили на славистици окупише се под његовим председништвом. Својим ауторитетом, својом добротом, гласом научника, ватреним патриотизмом, престижем који је обасјавао његово име у целом словенском свету, он је био предодређени оснивач и Божјим промислом даровани управљач таквог предузећа. Благодарећи његовом свакодневном труду, неуморном раду, финој досетљивости, Институт је успео пребродити, у животу установа као и у животу људи, опасну границу прве годишњице. Прерана смрт отргла га је од његове творевине, од дела којему је он још толико био потребан, али он му је ипак занавек утиснуо свој знак; а кад су то дело из клонулих његових руку примили колеге који су му били пријатељи а који остају његови ученици, они су се заветовали да га упућују увек у његовом духу, и да му осигурају развитак и благостање, о којем је сневала ве-