Просветни гласник

728

Просветни Гласник

МУЧЕЊЕ МОЗГА 1. „Ја сам потпуно упропашћен седмогодишњим студирањем, и постао сам луд и зловољан баш у ово прво доба које ми је одређено за формирање моје егзистенције". Ове речи Ђакома Леопардија садрже у себи све оно што се може рећи о прекомерном раду мозга. И после жалосних искустава из своје младости, он је хтео да поправи једно зло у васпитању других, па је још додао: „Упропашћен сам несрећно и без поправке за цео живот, а изгледа ми да сам већ добио и изглед презривог човека". 0 овоме је Леопарди писао у својој двадесетој години, када је отпутовао из покрајине Реканата, из пусте очеве куће у којој је провео младост без одмора, изнурен дугим размишљањима, уморан од читања и непроспаваних ноћи. И збиља, ни један други геније није платио драгоценије свој дуг природи но он. Још у осамнаестој години он је толико био ушао у латински и грчки језик, да му је из њих било све познато, а као песник у двадесетој години уздигао се на степен највећих грчких песника. Али његова поезија и дубина схватања, које су га учиниле чудом нашега века, упропастили су му здравље за цео живот. Александар Хумболт казао је на једном месту о себи: „У осамнаестој години нисам ништа знао. Моји учитељи нису имали похвално мишљење о мени, али да су ме до краја васпитавали са њиховим методама, био бих заиста за навек упропашћен и телом и духом". Ја сам оба примера изнео да покажем колики је утицај претераног рада био до почетка нашега века, а Леопарди је још писао: „Васпитање које су добијали специално у Италији они који су васпитавани, било је уперено и против снаге и против младости". Тек ових последњих година пажња лекара и хигиениста управљена је на штетан утицај који може доиети претерани рад мозга организму наше омладике, а о томе је, у колико се ја сећам, први говорио 1877 године професор Финкелнбург на Конгресу хигиениста у Нирибергу. Закључак овога Конгреса био је да систем немачких школа руши развиће тела, а специално чула вида; да је умни рад у њима претеран, и да је телесни развитак занемарен. Прекомерии интелектуални рад по школама Немци су иазвали (Једег&иегДипЈг, што значи преоптерећеност умним радом; Енглези су га назвали оуег$1гат или оуепуогк, а Французи су узели израз из ветеринарског језика, 5 игтепа§е тШ1ес1ие1. Ми пак у Италији за то нисмо имали згодан израз, можда зато што је наш народ мање обраћао пажњу студији овога проблема, а можда и зато што се код нас мање осећају последице од претераног умног рада.