Просветни гласник

732

Просветни Гласник

4. Кад је Сервантес хтео да доведе до лудила Дон Кихота, натерао га је да чита много а спава мало, и то му је ослабило мозак и изнурило свест. Тако почињу лудости, које нас нарочито интересују. Мучење мозга је ређе код књижевника но што се то верује, јер људи од пера умеју и да се одмарају кад се уморе. Експериментатори и уметници још су у бољим приликама, јер замењују ручни рад размишљањем, читање писањем и цртањем, али и код њих има карактеристичних примера мучења мозга. Код уметника мучење мозга производи се размишљањем или замишљањем слика пре него што их ставе на платно или мермер. То може да их отера до лудила. Али оно је веома често код људи од рада и политике. Да би се то доказало, довољно је подсетити на оне кобне церебралне уморе, који су права лудост. Професор Андреја Верга, у своме спису Биланс лудака у Италији, изнео је статистику њихову од 1874 до 1888 године, па је нашао да је највећи број лудака међу Јеврејима, чији проценат премаша три на хиљаду. Овај огромни проценат лудака међу Јеврејима примећен је и у осталим европским државама, „а томе је узрок грозничаво напрезање ове јаке и интелигентне семитске расе за интересом". Али американски политичари надмашају у том погледу европске Јевреје. У Колумбији има 5.20 лудака на хиљаду, и не знам какви су узроци тој огромној цифри. У држави Уегтоп!: има 3 на хиљаду, и у Техаз-у и осталим сједињеним државицама тај број спада на 0.9—0.5 на хиљаду. Рте1, оснивач модерне психиатрије, који је пред крај прошлога века био професор умних болести у Паризу, доказао је да политичке револуције ремете дубоко нервни систем једне нације и повећавају број лудака. Последњи грађански рат у Америци дао нам је потврду горњега факта, и у прилог тога штампане су важне статистике. Једна од њих, која заслужује нарочиту пажњу, је од професора 51;окез-а и садржи веома интересантна психолошка документа. Склероза мозга производи се често услед сталних емоција и претераног умног рада. Као што бива парализа кичмене мождине која се примећује услед форсираних маршева, тако бива и парализа нервног система која се производи због мучења мозга. 5. Политичари, изузев малих изузетака, троше се и старе врло брзо. Мемоари Кавурови пуни су сећања на непроспаване ноћи, на велике уморе тела и духа због политичких борби. И тек што је био примљен закон о укинућу религијских корпорација, он је писао у Женеву једном свом пријатељу: „После жестоке борбе издржане у Парламенту, по салонима, у двору као и на улици, отежаване масом болних догађаја, осетио сам да ме издају интелектуалне моћи и био сам принуђен доћи да одмором од