Просветни гласник

М у ч е њ е м о з г а

733

неколико дана повратим снагу. ЗахваљуЈЈгћи еластичности мојих живаца, моћи ћу ускоро опет предузети тешко бреме послова, и мислим да ћу бити на свом месту пре краја ове недеље". У писмима Кавуровим наилазио сам на један израз који је он употребљавао да означи један физиолошки појам, а то је потреба да се одмара после прекомерног умног рада. Он вели да мозак треба ставити неко време а т১е$е (на угар), као неку њиву, која се извесно време не обрађује, да би после дала више рода. Други један наш политичар, чији је живот трошен у једном сувишном раду, био је и Квинтино Села. ја сам био његов пријатељ, и последње године његовога житота налазио сам се често са њим, а био сам присутан и његовој смрти, јер сам га веома поштовао и ценио. Болест која га је довела до смрти и коју сам пажљиво пратио до појединости, довела ме је до закључка да је он умро због мучења мозга. Он је био у прво време крепак и веома енергичан, али се толико борио и напрезао да је претерао границе својих моћи, преко којих се више није могао повратити. Чешће ми је пута заказивао састанке за седам часова изјутра, и за мене, који сам дуже спавао, нарочито зими, овај час је био необичан. Међутим увече, после вечере, он је већ био заморен и неспособан за разговор. Колика је била разлика код њега последњих година од онога времена када сам га први пут познао на Алппма! Његова воља, енергија и политичке способности биле су исцрпене, и ја сам са стрепњом посматрао његов поглед и његово стање. Исто тако питао сам неке своје пријатеље који су учествовали у Влади шта их највише умара, и један од њих одговорио ми је да највећи умор осећа онда кад прима публику. Увече, после тешког дневнога рада, он је морао да прима велике посете и да напреже мозак и меморију и за ствари које су му већ биле ишчезле из свести, и за све то осећао је један неиздржљиви бол. Он ми је једном писао: „За неколико месеци потпуно сам оседео. Врло често осећам јаке болове у мозгу, и по неки пут и невралгију. Ти су ми болови огроман терет, и ја њих приписујем правом церебралном умору. Од њих не могу да спавам, или имам кратак и немиран сан, да ме жена чешће буди, мислећи да ми је веома тешко. Стомак ми је такође оболео, а мугпка моћ спала ми је на нулу". Имао сам једнога пријатеља који је неколико година био министар, и замолио сам га да ми даде ма каквих података о стању свога организма за време једне жучне и дуге парламентарне борбе у Парламенту, када је он бранио један свој законски предлог. Ево шта ми је он одговорио : „Морални карактер био ми је веома промењеи и трпео сам страховито од нервне раздражености. Постао сам натмурен, напрасит и узнемирен, и можда би код мене наступило какво озбиљније стање, да ме породица и пријатељи нису присилили да се удаљим од