Просветни гласник

О скутизму

743

Свуда, на његов позив, групе се организују; Баден-Повел врши пропаганду на свој начин, са шеширом на глави, у кратким панталонама и с голим коленима; енглеске власти брзо опажају социалну и националну важност овог покрета; и од 1911, млади бој-скути су постали једна од најпопуларнијих институција старе веселе Енглеске. * Скутски покрет није остао ограничен на Британска Острва, разне доминионе и друге делове Британског Царства. Он се раширио по целом свету, нарочито од 1910, јер се он прилагођава свима расама. Колико се пута рекло да је скутизам створен за Англо-Саксонце! Ништа није погрешније. Нема сумње, земље англо-саксонске расе дају данас 80 од 100 од укупног броја бој-скута; али то је само констатација једне чисте чињенице. Скутизам црпе своју велику снагу у својој истини, у том факту да се он слаже с инстинктивним тежњама деце, младића свију земаља. Ако се он развија спорије (или наопачке) у извесним земљама, то је нарочито због тога, изгледа нам, што сваки народ има скутизам који заслужује: ако се, у тим земљама, јавно мњење показује противно скутској идеји, јер веселост, ентузиазам за лепе идеје, вера у напредак и култ детета опадају, ако се младићима нуди лажан скутизам, ако им се ускраћује, из немарности или себичности, новчана и морална помоћ која им је очигледно потребна баш због саме њихове младости, зашто се онда чудити ако се скутизам ту тешко развија? У овом тренутку, нема ни једног јединог мало важнијег народа у свету у коме нема, бар у зачетку, националног скутског друштва. У готово свима земљама, власти су наклоњене покрету; готово сви наследници престола су, или су били, бој-скути; у Здруженим Државама, највећи политички људи активно помажу покрет америчких бој-скута (који премашају пола милиона). Те чињенице, као и многе друге, показују колико је нетачна замерка која се често чује, као да је скутски покрет „интернационалистички". У формулама скутских „заклетви", бој-скути се обавезују да верно служе сво/у земљу. Само, преко националних граница, има друге деце која се загревају за исти весели и витешки идеал, која весело јачају према истим правилима о играма: с којим правом им се може замерати што прокламују брашсшво деце добре воље? И, кад се све добро измери, то весело братство неколико стотина хиљада младих, спрема вероватно боље будућност но преговори старих, више или мање лоајалних политичара. * И тако — то је оно што смо хтели покушати да докажемо овим Јкратким чланком — скутизам је, у духу свога оснивача, као и у духу