Просветни гласник

744

Просветни Гласник

свих својих старешина који га како треба разумеју, једно дивно дело које има за циљ пре свега да очеличи младе, пружајући им, с читавим једним новим програмом веселе активности и ентузиазма, начине да стекну најкориснију од мушких особина, наракшер. Он се прилагођава свима расама, и, и ако сејући, преко мора и преко граница, семење људског братства, он учвршћује у крилу сваког народа љубав спрам своје родне земље, своје расе и свог завичаја. МИШЕД ЛЕ БУРДЕЛЕ

КЊИЖЕВНИ ПРИЛОЗИ О ВУКОВУ ИЗДАЊУ НАРОДНИХ ПЕСАМА — По подацима Бечке Цензурне Архиве По издању прве и друге Пјесмарице, у Бечу 1814 и 1815, Вук се бавио о различитим књижевним пословима, међу којима се нарочито истиче монументални Рјечник. А с почетком двадесетих година науми вратити се потпуном издању зборника народних песама. Природно је било да тај посао уради у Бечу, и стога се Вук обрати бечкој цензури за одобрење. Цензор Копитар с радошћу даде одобрење. Али се знало да књижевни послови Вукови задају државним властима неприлике обично после штампања — па је зато требало да се добије одобрење и од „више цензуре", од Дворске Канцеларије. А ова је инстанција 26 јануара 1822 донела одлуку да се „из политичких обзира" не може одобрити штампање треће свеске Вукова зборника. У тој су књизи песме ускочке и хајдучке; ускоци и хајдуци нису мили Турцима; Метернихова владавина не жели Турке вређати. Из тих чињеница излаги јасан резултат. Идуће, 1823, године, 17 марта, Вук је добио пасош да може ићи у Немачку. Он оде, и тамо наштампа три књиге свог зборника. То је његово лајпцишко издање: II и III књига 1823, а I књига 1824. (Четврта је књига изишла 1833 у Бечу.) Али се ово лајпцишко, у Бечу неодобрено издање, поче читати и у ћесарској престоници. У актовима Бечке Цекзуре има један акт који о томе прича. Он је адресован Дворској Канцеларији и потиче, ваљда, од Тајне Полиције. Рекосмо ваљда, јер је акт без свршетка, без потписа и датума. Он доставља ову ствар: „Године 1822 познати Вук Стефановић дође из Србије у Беч са двема свескама српских јуначких песама, које је био покупио у Србији, Срему, Бугарској и Босни, и с намером да их штампа". Потом се казује како ове песме певају већином дела српских јунака од последњег цс!вв