Просветни гласник

48*

Оцене и Прикази

755

писаца у овом истом правцу. Не може се рећи да су сви и успели. Круну неуспелих дела ове врсте чини књига Д-ра Пецића. Главни узрок овим неуспесима налази се баш у томе што већина наших нових популаризатора никад није радила на хигиени и њеним наукама помоћницама. Сви су они писали „за народ" читајући књиге из хигиене, које су често пута рђаво схватили. И због тога ми још ни из далека немамо добру хигиену. У разговору о овој књизи, један од најугледнијих писаца наших лз ове струке рекао ми је: „Ова књига је мало боља од Пелагића". — „Не, господине, одговорио сам му, Пелагићев Народни учитељ далеко је бољи од ове књиге, јер Пелагићева књига има значаја бар као прва и најпотпунија књига о нашој народној медицини, а ова књига, сем погрешних схватања и наопаких тумачења, нема ништа више". И збиља, врло је тегпко писати оцену на једну овако рђаву књигу. Тешко је, јер је на ограниченом простору који једна оцена може да заузме, немогућно навести све нетачности, сва рђава тумачења, сва погрешна схватања којима обилује ова књига од 330 страна. Овај писац чак и оне чињенице које тачно наведе, тако несрећно протумачи или дефинише, да би било потребно написати нову хигиену па показати како треба да буде оно што је у овој хигиени рђаво. Већ из самог распореда градива сасвим је јасно да ову хигиену не пише стручњак. Хигиена, као и свака наука, има свој органски распоред. И у хигиени важи правило да се иде од простог сложеном, од ближег даљем, од јединке до друштва. И ако су проблеми које хигиена расправља разнолики, ипак они чине једну органску целину, коју не треба занемарити при обради. Само имајући у виду тај органски распоред хигиенског градива, може се израдити и педагошки добра књига из хигиене. Писац ове књиге обрађивао је поједине главе из хигиене како му се хтело, не пазећи ни најмање на органску везу која постоји између појединих партија. Прва глава о ваздуху потпуно ненаучно и нетачно тумачи важне појаве дисања. Писац није успео да објасни физиолошку потребу кисеоника, још му мање испада за руком да објасни како се квари ваздух. још недовољнија су тумачења утицаја поквареног ваздуха. Место баш ово да опширно објасни, за Г. Пецића тај утицај „врло је видан и јасан". Још погрешнија су тумачења о појави прашине у ваздуху. Али незнањем се мора назвати оно што писац говори о заразним клицама у ваздуху. Ни глава о води није ништа срећније обрађена. Доброта воде за пиће се не састоји у ономе што писац ове хигиене износи. Шта је добра вода а шта је шкодљива вода, то је тако рђаво протумачено да