Просветни гласник

Б е л е ш к е

763

Ручни рад пољских бој-скуша. — Пољски бој-скути, приликом свога првог народног конгреса, организовали су били у Варшави, пре неколико месеци. изложбу својих радова, и свако се могао уверити о вештини и енергији ових младих људи, јер су они радили пред очима публике: могли су се видети младићи и девојке како праве чоколаду, колаче, ципеле, сламне шешире, котарице, ћилимчнће, висеће постеље од ужади кутије од картона и дрвета, итд. Једно одељење било је инсталисало радиотелеграфску станицу, једно друго било је организовало гађање у нишан; извесни дечаци саградили су потпуно моделе за аероплане, лађе, сумарене, чак и за кинематограф; и на послетку била је намештена једна мала штампарија где су дечаци и девојке штампали сваког дана свој „изложбени лист", и, поред штампарије, књиговезачка радионица где су се броширале и повезивале књиге. Преображај иедагошких метода. — На последњем конгресу за менталну хигиену који се држао у Паризу, месеца маја 1922, познати женевски педагошки реформатор Д-р Клапаред изложио је своје идеје о потребном преображају педагошких метода. Ми ћемо их формулисати у следећих 14 тачака. 1. У тако званим „цивилизованим" земљама, школе, како јавне тако и приватне (изузев неколико срећних изузетака), освештавају гомилу физиолошких, психолошких и биолошких јереси, противу којих Лиге за моралну хигиену треба да се боре без престанка. И моралних јереси тако исто, јер, колико пута је школа убила код детета вољу за радом и бацила неизбрисиву сенку на године детињства! 2. Школа, да би испунила своју мисију на најпогоднији начин, треба да се инспирише функционалним схватањем васпитања и наставе. То схватање састоји се у томе да се дете узме за центар школских програма и метода, и да се само васпитање сматра као поступно прилагођивање менталних процеса извесним акцијама детермисаним извесним жељама. 3. Подстрек за васпитање треба да буде, не бојазан од казне, нити чак жеља за наградом, већ иншерес, дубок интерес за ствар коју треба асимиловати или извршити. — Дете не треба да ради и да се добро влада да би се покоравало другоме, већ због тога што осећа да то треба да жели само. Једном речју, унушрашња дисциилина треба да замени сиољну дисциилину. 4. Школа треба да штити периоду детињства. Често, она је скраћује, идући и сувише брзо. 5. Школа треба да циља на то да развија интелектуалне и моралне функције више но да пуни главу масом знања, која (кад нису одмах заборављена) остају најчешће мртва знања, која бораве у памћењу као страна тела, без везе са животом. 6. Школа треба да буде акшивна, то јест да мобилише активност детињу. Она треба да буде лабораторија пре него ли аудиторија. — У том циљу, она ће се моћи корисно послужити игром, која подстиче у највећем степену активност детета. 7. Школа треба да омили рад. Сувише често она успева да улије одвратност спрам рада, стварајући око дужности које намеће неповољне афективне асоциације. — Преко је потребно да школа буде за дете весела средина, у којој ће оно радити с одушевљењем.