Просветни гласник

Б е л е ш к е

765

терско васпитање", Моуај Тетрој, и трудила се да рашири учење есперанта по школама свих врста. У многим местима у Француској, већ су били отворени курсеви есперанта. Та пропаганда привукла је пажњу француског Министра Просвете, Леона Берара, који је осудио једним циркуларом упућеним ректорима. Пошто је показао извештачен карактер овог језика, који има толико исто вредности колико и телеграфски зборник скраћених речи, француски министар додаје: „Опасности од есперанта изгледа да су се увећале у последње време. Интернационалне организације које имају своје седиште у иностранству, труде се да развију везе имеђу есперантистичких група разних земаља. Према документима које публикују неки од тих организама, циљ те пропаганде није толико да се упросте лингвистичке везе међу народима, колико да се уклоне, у формацији мисли, код детета и код човека, разлози опстанка националне културе. Те групе циљају нарочито на латински дух, и посебно на француски геније. Према изразу једног есперантисте, ради се о томе да се изврши одвајање језика и отаџбине." Из тих разлога француски министар осуђује есперанто. Он позива професоре и учитеље да се уздржавају од сваке есперантистичке пропаганде код својих ученика, а старешине школских завода да нипошто не позајмљују локале друштвима која би се њима служила да организују курсеве или конференције о есперанту. Пол Дешанел о есаеранШу. — Пол Дешанел, негдашњи председник Француске Републике, у једној дивној страници у којој је величао лепоту француског језика, осудио је такође есперанто. Један језик, каже он, вреди сразмерно ономе што даје човечанству. Он умире кад нема више ништа корисно да каже. Он заслужује да живи само захваљујући моралном утицају који врши на свет и услугама које му чини.... Измишљени су потпуно вештачки језици, волапик, есперанто, универсал и други. Сасвим је невероватно да ће икада један вештачки језик постати општи, заједнички језик, или чак најраширенији међу цивилизованим народима, и то најпре због тога што нема литературе. Онога дана кад литература дође у опасност, и језик опада. Језик једног народа је једна жива флора која носи у небо сокове земље. Треба му споро узревање годишњих доба и година. Вештачки језик је као вештачки цвет: он не живи, нема сока, ни боје, ни мириса; не може да се расцветаКад уче један језик, људи неће да науче само гласове и речи, већ читав један морални свет који тај језик изражава. Не: језик који није био преживљен неће моћи створити живот; језик у који народ није ставио своју душу неће никад освојити срца; језик без поезије неће никад летети на уснама људи. Телесне казне у Енглеској. — Дек се у нашој земљи, као готово свуда у свету, педагогија отворено изјаснила противу свих телесних казни^ Енглеска, традиционалистичка у свему, и даље препоручује употребу „опипљивих" средстава. Један одличан енглескн професор ту скоро се овако изразио о телесним казнама: