Просветни гласник

Б е л е ш к е

767

Ови разни предлози примљени су од обе стране, али је дискусија о њиховој пракгичној вредности била тако жива да се дефинитивно састављање текста морало поверити једној комисији састављеној подједнако од газда, синдикалних радника и наставника. За допунску наставу девојака на селу, референт је предложио следеће гране: кујна, унутрашње одржавање куће, шивење, прање, неговање болесника, новорођенчади и деце, повртарство, гајење живине и домаће стоке, сирарство. Хигиенсћи савеши ученииима. — У Здруженим Државама, како саопштава један амерички школски лист, у свима школама које је основао познати богаташ Рокфелер, налази се на клупама лист са следећим препорукама: „Обавезујем се: 1. Да ћу чинити све могуће да дишем чист ваздух, било да радим или да се играм; 2. Да ћу остајати на слободном зраку што је могуће дуже; 3. Да ћу спавати спрам отвореног прозора; 4. Да ћу дисати на нос а не на уста; 5. Да ћу се купати бар једанпут недељно; 6. Да ћу се држати право; 7. Да нећу прљати свој разред; 8. Да ћу прати зубе, нарочито увече, пре спавања; 9. Да нећу пљувати по јавним местима; 10. Да ћу прати руке пре но што седнем за сто." Слични катехизми, само у другој форми, постоје и у другим америчким школама. Иово васпитање. — Под тим називом (1а КоиуеПе есЈиса^оп) улружила се недавно у Француској једна група педагога, која је упутила следећи апел свима васпитачима (наставницима и родитељима): „Метода Гђе Монтесори, која се мало по мало раширила код нас захваљујући преводима њених дела и неким експериментима, могла је упознати ближе француске васпитаче с педагогијом чији је принцип поштовање слободне и спонтане активности код деце. Познато је, доиста, да се, према талијанској васпитатељци, деца могу васпитати само ако се познају, а она се могу познати само под условом ако се оставе да делују и да се развијају слободно ван сваке стеге која би их деформисала. Том двоструком услову покушала је да одговори Гђа Монтесори стварајући школе. Повољан пријем на који је наишла њена педагогија у Француској, у врло различитим срединама, да се објаснити само ако се претпостави да је терен био повољан, и ако се то није ни слутило. Било је код нас више људи но што се мислило који су признавали детету персоналност, који су мислили да ту персоналност треба поштовати, да је васпитачев посао да му да средства да се слободно развије, и да се на тај начин воља најбоље развија. Има код нас васпитача који, да би чули савете Гђе Монтесори, имали су само да се сете Русоа. А има их тако исто који се. и ако нису прагили напретке нове педагогије у другим земљама, инстинктивно, или властитим радом своје мисли, саображавају истим лринципима и праве у својој школи, у свом разреду, у свом скровитом куту, педагошке експерименте основане на поштовању детиње личности.