Просветни гласник

270

Просветни Гласник

неки добар човек узајмио им је 5000 двнара; на сваког наставннка дошло је 100 див., и с тим је требало месец дана хранвти себе и породаду! У Сарајеву можда се може још иешто и зараднти, а како ли је н.пр. у Белој Цркви или у Билећи?! Школе, које уз припомоћ Државне Комисије издржава Сверуски Савез Градова, дошле су скоро до расула. Днректор реалке у Новом Саду, актом од 5-ог децембра, јавља ми: „Сви кредити код приватапх људи исцраепи су; ко је имао, заложио је последње ствари; на веру нигде нам више не дају; престали смо хранити децу, а међутим осим хране треба и за огрев и за осветљење." Како могу ова гладиа деца учити, в може ли Мвнастарство тражвти озбиљан и сгвестан рад од гладних паставника који се злопате на овој зини, јадно обучени и још горе обувепи, лишени свих средстава за живот? Ово не може овако остати, па зато част ми је замолити Вас, Господине Министре, да наредите Државној Комисији да од новца, који јој за овај месец државна благајна стави на расположење, у врвом реду подмири све што дугује руским школама за новембар н децембар и да у будуће, из тих истих средстава, нре свкх других исплата, нодмирЈЈе нотребе руских школа, све док Мннистарство Просвете не добије од Комисије онолики буџет колики му је потребан за управљање школама и за реФорме којеје у њима иотребно иевести. Молим Вас, Господине Министре, да и овом приликом нримите уверење о мом одличном ноштовању. Београд, 14 децембра, 1922 год.

Министарство Просвете примило је 14-ог о. м. акт који му је Министарство Спољних Послова упутило 5-ог о. м. (Вр. 13217) с предлогок: „да Мниистарство Просвете, за издржавање школа, добија од Државне Комисије један утврђен кредиг, са којим ће оно располагати према потребама школа и своае нахођењу. Тај кредкт да буде 1.379.263 динара месечно, колико износи највећа сума коју је досад Комисија издавала гга школе за један месец; сем тога још и 150.000 дпнара годишње, колико је Комисија обично давала школама на крају сваке школске године за одело ученика који сврше учење". Према званичним подацима, којима Министарство Просвете располаже, Државна Комисија издаје на три женска института 519.630 динара месечно. Увиђајући да је досадашњи буџет за кадетске корпусе сасвкм недовољан, Државна Комисија израдила ^е сама нов буџет, и по том новом будету, на који корпуси рачунају, а по ком неки од 1-ог септембра већ и живе, сума, одређена за њихово издржавање, износи 904.340 дикара без нородичног додатка за наставнике. Овом треба додати издатак на Руско-српску гимназију у Београду од 165.850 динара, тако да би редовни месечни издаци Државве Комисије на школе били 1.589.820 дин. месечно. Ако овамо урачунамо помоћ коју Државна Комисвја, хтела не хтела, мора повећати школама Сверуског Савеза Градова, и која, ирема предрачуну који јој је одавпо поднесен, треба да буде 304.690 двн., Комисија мора трошити на школе 1.894.510 дин., без расхода на управу, ревизију, канцеларије, и т. д. и без ванредних издатака. Кад би Министарство Спољних Послова, нз буџета Државне Комисије, ставило Министарству Просвете чак оволику суму на расноложење, Министарство је не би могло примити, јер је недовољна. Мннистарство Просвете узело је школе у своју управу зато да у њима изведе иотребне реФорме и да их издигне на ону висину, на којој сувремена школа треба да стоји За све то потребни су нови кредити. Пре свега, од школа Сзеруског Савеза Градова треба створити две средље жколе, сваку с интернатом за 250 ученика и, саразмерно с

СНБр. 20894, 18 децембра, 1922 год. у Београду.

Св. Прибићевић, с. р.

Министар Просвете,

хш ГОСПОДИНУ МПНПСТРУ СПОЉНИХ ПОСАОВА Господине Министре,