Просветни гласник

Службени Део

271

<5уџетом Харковског Жрнског Иистптута, повећати суму од 304.690 дин, на 370.000 динара. Затим, кадетске корп)се треба ослободити од оног баласта који ии смета у раду. То су кадети којц неће или не могу да уче, и којима треба дати мигућаост да сврме који заиат или правтичну школу, ге тако их оспособиги ва живот. За овај циљ Министарство ће унотребити занатлиске радвониде Свертског Земског Савеза на Сењаку које могу примити 120 до 150 ученика. Државна Коаисија и Савез подигли су уз радиониде зграду за станове РЈСким студентима. Они ће ту зграду устунити за интернат ученидима пројектоване занатлиске школа, јер кад би ученици те школе становали у Београду и сваки дан ишла на Сењак на рад, а студенти кад би становали на Сељаку и сваки дан, пре и после подне, ишли у Београд да слушају предавања у универзитету, расходи на трамв. ј изне.ш би преко 20.000 дин. месечпо, а за тај новац Државна Комисија може инсталисати интернат за студенте у Београду, па ће и они и учеиици занатлиске школе седети у месту, у ком уче. Да се занатска школа отвори, допуни и уреди, џотребно је потрошити 341.800 динара, и давати несечно ка н>у 151 .410 динара. Шмоле у Русији расиале су се, а основне сасвим су угпнуле. Учитеља основних школа вајвише ће требати будућој Русији, и наша је дужносг, кад се већ троши толики новац на школе, да јој спремимо један део учитељскос кадра који ће бвти расадник писмености међу тамиим сељачким масама у Русији. У кадетским корпусима, гимвазвјама и женсквм ипститутима има и сувише омладине, вољне да се посвети овом великом позиву. Зато је Манистарство одлучило да отвори једну мушку и једну женску учитељску школу с курсом од две годипе и јемством да ће свршене ученике и ученице задослити у Краљевини до год се не укаже могућност да се врате у отаџбину. Женска школа биће отворена у једном од института и за њу неће бити потребни никакви ванредни издаци, јер ће два последња разреда у институту бити претворена у ту школу. Мушку учитељску школу треба отворити у Београду, и га аену инсталацију требаће 326.350 дин., а за интернат за сто ученика и за наставу 125.150 дин. месечно. Ако се овом додаду суме за централну управу и за Главни Школски Савет, које по предрачуну износе 62.400 дин. за ннсталацију п 26.800 дин. месечно, добиће се сума од 2,364.565 динара. По Рускји и по делом Балканслом Полуострву, где год има Руса, прочуло се да су Краљевина и братска Чехословачка Република земље, у којима се руска деца когу образовати. Има случајева, кад младвћи седају у чамац да би се преко Драог Мора докопали Бугарске, а преко ње Србије. Бугарска граница прелази се кришим, а затим се пешачи до Београда, не би ли се како учење наставило и завршило. Мвмо то, неке школе у туђини распадају се, и у Морском Корпусу у Бизерти 250 младића пропадају и сиевају о нашој земљи као о обећаном рају. Најзад, избеглице, које су досад биле у Тракији и у Грчкој, навиру једнако к нама> и број деде и с те стране увећава се. За оваку децу треба отворита пансионат који ће нх у нрви мах примити и дати им ногућност да се спреме на онај разред, у која мисле ступити. Поред расхода на овај пансиоват, треба да дође још и сума на оправку зграда и ■обнову инвентара у интернатвма, затим — расходи за Физичке и хемиске кабинете којих нема скоро ви у једној школи, расходи за цртаће приборе, за екскурзвје, за справе за гвмнастику и, што је најглавније, расходи за занатлиске радионице у свима школама. Ако се за све ове штребе и за споменути пансионат одреди кредат од 136.000 динара, Министарству Просвете треба месечво два и ао мнлнјона за руске школе. 1 Госнодине Министре, добро име и част Краљевиае су у питању. Ради се на стварању терена за повољно решење једног од најкапиталнијвх политичких проблема наше будућности.

1 Школа женског ручзог рада у Харковском Ивституту у Новом Бечеју, коју трвба претворити у Академију женског ручног рада, издржавала се досад ва средства која су дали Американци. Од 1-ог Јануара тих средстава неће бити, према том п овај расход пао би н& терет просветног буџета за руске школе.