Просветни гласник

ПРАЗНИК ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДНОГ ЈЕДИНСТВА <) Госиође, Госиодо, Светкујемо данас један од најзначајнијих датума у животу наших пријатеља Југословена: дан њиховог политичког уједињења, рођеног из њиховог етничког јединства. Од свог постанка, радљиви и мирољубиви југословенски народ био је принуђен да се бори за своју слободу. Његови непријатељи су му оспоравали право на независност зато што је био једна мала нација. Хиљаду година била је његова словеначка грана под германским јармом, осам столећа патила је његова хрватска грана од млетачке и аустроугарске тираније; његову српску грану прогонили су Турци од чувене Косовске Битке па све до неустрашиве буне Карађорђевих Шумадинаца. И ипак ова раса није пропала! Кад овај отпор, коме нема равна, не бисмо могли објаснити чврстином југословенског народа и дивном честитошћу његових националних идеала, веровали бисмо у чудеса. Одиста, прошлост Југословена је сва у ослободилачким бојевима, у патњама без краја, у неизрецивим жртвама. Његова историја подсећа на историју античких народа. Као што је с разлогом рекао Ламартин у свом Пушу ло Истоку, њу би требало „певати а не писати". Господин Ајзенман ће вас подсетити кроз који тренутак како се завршила у последњој деценији нашега века епопеја којом су крунисани надчовечански напори толиких југословенских пОколења. Видећете како су се поново нашли у једној заједничкој домовини синови једне нације коју је туђинска власт покушала да поцепа и чак да завади. Ви се сећате неповољних вести које су се, и за време самог Великог Рата, шириле о Југословенима. Говорило се да су три гране овог народа различите, да их раздваја језик, да се међу се кољу јер су једни католици или протестанти а други православни или муслимани. Нема у томе ничег истинитог. Један исти језик, непоколебљива свест о једин') На дан празника нашег народног уједињења, 1 децембра, Институт Словенских Наука у Паризу приредио је у великој дворани Географског Друштва свечано вече. Г. Пол Апел, члан Академије Наука и ректор париског Университета, изговорио је том приликом ову поздравну реч, коју Просвешни Гласнпк преводи са уступљеног му оригинала. нросветнв гласпик, п књ., 11 и 12 св., 1922. . 41