Просветни гласник

642

Просветни Гласник

ству расе, једна беспримерна верска трпељивост која је чак прешла у народну пословицу: „Брат је мио које вере био" — таква је стварност. Говорили су нам још да је једна половина народа под неизгладивим упливом источне културе, док се друга разликује од ње својим западњачким духом. У намери коју није тешко провидети, покушавало се да се Београд противстави Загребу и Љубљани. Бајка је и сувише невешта! Не наводећи сличности које иостоје између наших првих романа који су писани на старом српском, не помињући нашу Јелену Анжујску која је била краљица Србије, сетимо се само да је у Београду први ректор университета и први Министар Просвете Карађорђеве Србије био Доситије Обрадовић, који је био гост Лондона и Париза 1784 године, који наводи и — шта више — преводи наше писце и наше филозофе своје савременике. Говорило нам се још... та шта нам се још није рекло! Све што једна перфидна пропаганда уме да измисли. Југословени одају захвално признање нама Французима што нисмо никад веровали у ова злонамерна изношења. Они радо подсећају да је Наполеон пре сто година створио Илирију која је, као и Србија из 1804, била претеча данашње Југословенске Краљевине. Ми одиста можемо са задовољством и гордошћу устврдити да је Француска одувек гледала да охрабри југословенске тежње. Ми се поносимо, не само зато што смо имали наклоности за Југословенску Идеју и што смо волели југословенску нацију, него и зато што смо делом припомогли да се оствари Југословенски Сан. И то у часовима најтежим и у тренутцима кад је очајање могло да обузме душе. Међу именима која врве у нашем сећању, издвојимо само име Ернеста Дениа, незаборавивог оснивача Института Словенских Наука. Попут пророка, он је објављивао скори постанак једне државе где ће бити уједињени сви делови југословенског народа који нераздвојно живи по равницама и на планинама од Вардара па све до Изонце, која се свпјим првобитним словенским именом зове Соча. Савезници још пре рата, Французи и Југословени су живели у загрљају једног правог братства за време оне борбе која нам је, и једнима и другима, била наметнута једним преумишљеним нападом. У миру ми ћемо сачувати и још више стегнути везе које сједињују наша два народа. Ми у Француској знамо да Југославија наставља дело Србије. Она се користи слободом једино за то да прошири домен просвећености. Једва је протекло четири године од 1 децембра 1918 године кад је створена Југославија, а број листова, часописа, позоришта, библиотека, основних школа, гимназија и свих других школских, уметничких и научних установа већ се удвостручио, утростручио, учетворостручио, каткад удесетостручио. Љубљана, којој Аустрија није никако хтела да допусти отварање једног университета, има данас Университет са четири факултета. Један медицински факултет, инаугурисан пре две године, попунио је Загребачки Университет. Три нова факултета створена су у Београду.