Просветни гласник

Службени Део

229

Затим г. Д-р Чајковад чита своју редакцију чл. 150, коју Савет прима, и која гласи: „Школскн надзорнпк је дужан одмах пнсмено извесшпшн насшавннка, коме је дао неаовољну кондуншу. Прошнв ове кондупше насшавник се може жалишн просвешном ннсаекшору у року од 5 дана по саопшшењу". „Слнчан је посшупак акоје неповољну кондуншу дао обласни ннсаекшор. Жалба се у шоме случају шаље Минисшру Просвеше. Ћ Просвешни ннспекшор, односно Мннисшар Просвеше одредиће надпрегледбу. Пошврди ли се надпрегледбом арвашња кондунша, шрошкове надпрегледбе алаћа прнговарашељ". После овога, прима се без измена део X о приватним школама. Код чл. 223 у прелазним наређењима, ствара се дуга расправа о томе, да ли за све учитеље у покрајипана треба расписати стечај, или само за оне који не одговарају условима овога закона о сталности. Савет, већином гласова решава (11 : 4). да се за све учитеље у Босни и Херцеговини објави стечај, а у Хрватској и Славонији, Далмацији и Словеначкој чзамо за оне који немају услова за сталност по овоме закону. Овим је састанак заврши.

— 1292 редовни састанак од 2 марта 1922 године Присутни: председник г. Д-р Богдан Гавриловић, ппредседник г. Лазар Кнежевић, чланови: г. г. д-р Чед. Митровић, Д-р Ник. Вулић, Д-р Александар Белић, Д-р Влад. Ћоровић, Владимир Радојевић, д-р Лаза Ненадовић, Јеремија Живановић, Дим. Тричковић, Љуб. М. Протић, Павле Стевановић, Мирко Поповић, Никола Ракић, Д-р Душан Рајичић. Дим. Соколовић, и Милутин Станковић: делегати покрајинских Управа г. г. Иван Бабић Д-р Сигисмунд Чајковац, Манојло Илић, и Павле Флерс. Секретар, Сл. Миловановић. I Прочитан је и примљен записник претходног састанка. II Продужује се друго читање законског нацрта о основним школама. Г. Радојевић чита нову стилизацију прелазних наређења, од чл. 222 па до~крајанацрта, коју Савет усваја и која гласи: „Чл. 222 — Сви садањи стални учитељи и учитељице, који су стечајем добили место по закону од 1904 године, или по специјалним законима који су до сад вредели у покрајинама, задржаће своја досадања места, ако за њих имају прописане квалиФикације и право на сталност по овом закону. За све ове случајеве петнаестогодпшњи период сталности почиње од дана, кад овај закон ступи на свагу. Они пак учитељи и учитељице у покрајинама где није било учитељске сталности, ни попуњавања упражњених места по стечају, распоредиће се стечајем по одредбама овог закона Чл. 223 — Садањи привремени учитељи и учитељице основних школа, који немају потпуне квалиФпканије за сталне учитеље по овом закону, поставиће се за сталне, ако су почели служити пре почетка рата 1914 године, ако су за то време показали добар успех у школском раду и ако нису кажњавани за нечасна дела. Они ће, за повишице плате, бити дужни да допуне своје квали<мкације исиитом у учитељским школама у року од пет година од ступања овог закона на снагу. Ако накнадно не положе овај испит, њихова ће се плата повећати у смањеним трогодишњим повишицама (3:4), само док не достигне 75% од највеће учитељске плате (чл. 98). Чл. 224 — Садање забавпље и учитељице женског ручног рада у основним школама, које немају потпуне учитељске квалиФикације, а затекну се у државној служби кад овај закон ступи у живот, задржаће се и даље у служби, у колико потреба буде захтевала. Оне ће имати плату и повишице за 25% мање од плате и повишица сталних учитетељица — забавиља с потауним квалиоикацијама.