Просветни гласник

648

Просветни Гласник

Све своје анализе, синтезе и друге огледе, Г. Лозанић је извео у оној доскорашњој приземној зградици у којој је негда била коњушница уз дивно Капетан Мишино Здање, које је тај до сада највећи добротвор просвете за њу даровао. Г. Лозанић је срећно успео да се на месту те, више но скромне зградице, сада довршује велика четворокатница, какву немају многи богати страни Университети. Желети је да у тој новој, модерној, за рад добро снабдевеној лабораторији, и садашњи и будући српски хемичари извршују радове достојне свога учитеља и претече. Историја хемијске лабораторије у нашој школи забележиће да је Г. С. Лозанић целога свога века, свакога дана, по вас дан у њој радио. Историја његове катедре забележиће његову примерну тачност у држању прописних предавања. Оним ученицима који се зарадују када могу да забележе по које одсуство професора, Лозанић такву радост није, мислим, никад учинио. Резултате својих оригиналних истраживања, Г. С. Лозанић је објављивао и у органима Немачког, Енглеског, Француског, Румунског и Чешког Хемијског Друштва и Бечке Академије Наука. Објављујући их на неколико страних језика, он их је учинио доступним свима светским научницима, чиме је стекао светскога гласа не само своме имену, већ и хемијској науци у Србији. У томе ваља да видимо опомену, ако не и прекор, онима међу нама који смо, неко из немарности неко из неумесне скромности, занемарили да своје радове публикујемо на страни, ни онолико колико нам је бар чланство у страним ученим друштвима омогућило да учинимо. Сем стручних расправа о хемијским предметима, Г. С. Лозанић је писао врло много и о примени Хемије у најважнијој домаћој радиности, у земљораду. Он је био најревноснији пропагандиста идеје да се у нашем Университету отвори и Пољопривредни Факултет, који је лане срећно и отворен. Жалити је што бар при првоме организовању тога факултета скоро никаквога удела нема човек који се за тај посао проучив понајвеће агрономске школе, — спремио боље но ико од оних међ нама који су се, као и он, више деценија за Агрономију интересовали. Како у реду данашњих говорника случајно није предвиђено нарочито место и представнику Српског Геолошког Друштва, то молим за допуштење да ја, као председник тога друштва српских геолога и минералога, искажем благодарност његових чланова данашњем свечару Г. Сими Лозанићу на сталној пажњи коју је указивао наукама о којима се они специално баве. Он је у своје време живо радио да се Панчићева једина катедра Јестаственице у Великој Школи подели по струкама. Пошто се одвојила Зоологија, одвоји се и попуни катедра за Минералогију с Геогнозијом