Просветни гласник

650

Просветни Гласник

О НАШОЈ ФИЛОЗОФИЈИ И 0 ИСТОРИЈИ НАШЕ ФИЛОЗОФИЈЕ Постоји једно, доста раширено мишљење о нашој филозофији: да наша филозофија не постоји, да се о некој нашој филозофији не може ни говорити, да, према томе, нема историје филозофије која би била наша историја, историја наше филозофије, и, најзад, да су историјска проучавања о нашој филозофији врло незахвалан посао оних који су одвећ узани и једнострани родољуби. Мора се признати да у овом мишљењу има нешто тачно: не постоји наша историја филозофије у школском и у традиционалном смислу, у оном смислу у коме се у европској филозофији може, и често и врло лако, пратити континуитет филозофских школа и традиција. Тачно је да у нашој историји филозофије не можемо наћи низове мислилаца који су, на известан непрекидни начин, градећи један повезан ланац, решавали исти проблем или исте проблеме; нема у нашој релативно врло краткој историји културе, од првог ослобођења из ропства, великих мислилаца који би имали своје школе, следбенике, ученике, мислилаца који би давали ориентације и зачињали нове мислене правце којима би се други, као већ указаним и утрвеним путем, кретали дуго и дуго. Ако се, из филозофске невоље, уброји у наше филозофе Доситије Обрадовић, онда би једино његова група следбеника била нешто приближно „филозофској школи". Еластичног и широког духа, лак и брзи прималац културе у Европи, човекољубиви Доситије, и ако једна крупна фигура у нашој историји културе, није велики мислилац у смислу праве филозофије. Цела просветитељска плејада уз њега, за њим и после њега, врло је мало „школа" или „правац" у смислу историје филозофије. Тражећи даље по нашој култури, у њеном развоју, наилазимо на Божидара Кнежевића; између њих има и писаца и преводилаца, више или мање оригиналних, више или мање компилатора, има полемика, извесних уверења и праваца и група, али нема ни једна индивидуалност, нема ниједан мислилац у правом смислу те речи. Тек Кнежевић ствара једну слику света, гради свој поглед на свет; тек у њему наслућујемо човека-мислиоца и снажну личност 5 ). Данас, ми имамо Бранислава Петронијевића, који је изразити тип метафизичара, мислилац оштрих и префињених диалектичких способности, метафизичар интелектуалистички, радник на суптилним проблемима логике, теорије сазнања и метафизике. Извесни радови његових ученика показују да се почело стварати нешто као школа и правац; без обзира на животну и динамичку вредност те најновије филозофије 3 ), може се констатовати Ј ) Писац је покушао дати портре мислиоца Кнежевића у свом есеју који је изашао као предговор Кнежевићеву делу Закон реда у исшорнји, у издању Г. Кона. 2 ) О односу те филозофије према животу в. у Срп. Књиж. Гласннку од 1 децембра ове године, у чланку Из наше најновије филозофчје.