Просветни гласник

О нашој филозофији и о исторпји наше филозофије

651

зачетак једне школе, тек данас. Али и човекољубиви Доситије са својим следбеницима, и усамљени и несретни Кнежевић, и Петронијевић, суптилни метафизичар старих проблема рационализма, са зачетком једног правца — све то није, одиста, историјски низ у филозофији: нема ништа Кнежевић са Доситијем, нема ништа Петронијевић са Кнежевићем. Сасма се за себе развио снажан мислилачки дух Његошев. Овај песник мислилац исто би се тако тешко могао убројати у филозофе као и Доситије. Разна тумачења „филозофије" у Горском Вијенцу 1 ) су врло сумњиве и насилне инфилтрације филозофије у једно, пре свега поетско дело. Покушај Лазе Костића о праначелу у филозофији, укрштају," 2 ) представља једну од оних каламбурских творевина које је често давао Костић, иначе, по многим својим особинама, талентован уметник у поезији. Али, ако нема школа и традиција и повезаности њихове у историјском току развоја културе, има, ипак, нешто што чини нашу историју филозофије. Снажнији мислиоци су издвојени из опште струје живота; они су као највиши врхови, усамљени и величанствени у свом девичанском снегу и леду. Али у свакодневном, обичном струјању културног живота развијала су се уверења, мишљења и веровања, развијале се особене директиве духа и мисли, правци, школе и групе, распламсале се, овде и онде, дискусије, дуге и жучне, о филозофским питањима, ишло се за читавим мисленим струјама у европској култури, преносиле се идеје „са запада", уносиле, шириле и преносиле у шире кругове. Тај развој идеја, уношење са запада, представљање код нас, ширење њихово, брањење и нападање, — то све чини нашу историју филозофије. У тој историји филозофије се могу пратити и проучавати поједине, и врло занимљиве, епохе; има одсека времена када се у нашем културном животу могла осетити једна и јединствена струја општег мишљења и погледа на свет, живот и човека, одсека који су карактеристични по једном заједничком и типичном општем схватању и веровању. Задатак наше историје филозофије био би да те појаве проучи, да их окарактерише, да им ухвати изворе и утоке, ниансе и преливе, манифестације и јачину; задатак би њен био и да, проучавајући наше филозофске покрете, допринесе и бољем и ширем разумевању наше културне историје. Али, да би тако конципована историја наше филозофије могла вршити своја проучавања са успехом, потребно је познавати, интимно и тачно, стање друштва и културе појединих епоха нашег живота; историја наше филозофије везана је за историју наше културе, за историју књижевности, за историју културе и политику, за историју развоја наших социалних средина. А сва та проучавања су, у нас, тек у првом заЈ ) В. Бр. Петронијевић, Филозофнја у Горском Вијенцу. Београд, 1920. *) ЈТаза Костић, Основно начело. Нови Сад, 1884.