Просветни гласник

652

Просветни Гласник

четку. Ми немамо још материал на коме бисмо могли изградити једну солидну, познавалачку, интимну и праву историју нашег културног живота у" разним његовим епохама. Отуда, историја наших мислених и духовних струја и покрета има своју судбину везану за судбину развоја наше опште културне историје. Али, што је овде главно, историја наше филозофије може да се изради; она постоји, јер постоје појаве, јасно и лепо подвојене, постоје епохе, јасно и лепо обележене, у историјском развоју општих идеја и схватања. Сем тога што би за проучавање историје наше филозофије била потребна помоћ добро израђених укупних студија и монографија из нашег културног и друштвеног живота у опште, за боље разумевање њено потребно је знати стање опште филозофије европске којима одговарају наша духовна стања. Јер и ако ми овде мислимо на историју наше филозофије, и о њој говоримо, несумњиво су сви филозофски подстицаји у нас долазили са стране. Наши покрети и струје у филозофији последице су сличних, крупних и великих, покрета у европској филозофији. Правци мишљења, гледишта на свет и живот, преносили су у наш живот и у нашу књижевност људи који су имали шири филозофски интерес и који су били васпитани каквом европском филозофском школом, било бављењем у Европи, било читањем европских филозофских дела и одгајеном филозофском културом, и ако су били остајали у земљи. И сви су наши радници на филозофији пренашали, пресађивали из европске филозофије. Сви су они, више или мање отворено, радили онај исти посао који и један наш стари филозофски писац, Михаило Ристић, аутор Сисшеме целокуане филозофије (1858 године), у чијем првом делу, у предговору, вели: „Желим, да се филозофија, која код Немаца, паче свију други народа цивилизирате Европе, цвета, на поље књижевности Србске пресади". Тако су у нашу филозофску књижевност улазиле, пресађиване, разне европске филозофије: хегелианизам, кантизам, 1 ) материализам, енглески емпирицизам.-) Према личностима које су пресађивале, било је и само пресађивање различито: пресађивачи су, обично, желели сачувати и себи нешто оригиналности и, тумачи идеја из Европе, они су, сасвим природно, своја тумачења бојили својим индивидуалним одликама, трудећи се да и себи припишу извесне самосталне филозофске гестове и идеје. Обично су ти писци — више писци но мислиоцигледали „себе у самосталности одржати", као што то вели за себе Константин Бранковић, аутор Мислословља или ЈЈогике (1851 године), који је радио логику по немачком професору филозофије „при свеучилишту липском", Кругу. Развијајући разне школе и правце, у појединих наших старијих филозофских писаца се развијали и супротни интереси и личне ам') Књигом Д-р Михаила Вујића, Положај п задашак филозофнЈе, Београд, 1878. 2 ) Делом Василија Вујића, Стара н нова психологија, Ср. Карловци.