Просветни гласник

О нашој филозофији и о историји наше филозофије

653

биције пресађивача су доводиле до дугих и жестоких јавних препирака. Тако су дуго, у два пута, полемисали Алимпије Васиљевић и Милан Кујунџић, истичући и један и други своје заслуге у борби против „сколастичког правца"; Кујунџић вели да је он правцу сколастичком „својом појавом прекратио ноге", а Васиљевић вели: „Свему образованом свету нашем познато је да сам ја први одпочео код нас борбу против сколастичког правца...." ') Ова жучна полемика наше двојице старијих филозофских писаца је и врло занимљива и врло карактеристична по доба у коме су живели. Била је у нас и једна епоха материализма, доба када се преводио Дарвин, гутао Хегл, ценили Фогт, Бихнер, и Молешот, говорило „о последњој речи науке" и презирала свака филозофија која није материалистичка. Преко наших старијих ббразованих Војвођана, који су у тек насталу младу самосталну Србију уносили Европу по типу аустро-немачком, ушла је и немачка филозофија са својим метафизичарима Хеглове школе; отуда се, вероватно, и разбила она школска и званична филозофија којој су, касније, као схоластичком правцу. „прекраћивали ноге" модерније васпитани и млађи филозофски писци. Тако су се, у нашем културном животу, појављивале и смењивале разне мислене струје европске, интерпретиране и представљане разним писцима, обично професорима филозофије са гимназија, лицеја, Велике Школе. Али се може, изгледа ми, констатовати да су разни правци мишљења, разна гледишта и уверења постојала, да се генерације у разним епохама васпитавале у разним општим филозофским уверењима која су из Европе увођена и у наш школски, књижевни и јавни живот. Испитивати те разне епохе, њихове почетке и изворе, начине схватања и полемике, прелазе једних уверења и гледишта у друга схватања и концепције, и испитивати их на основу целокупног културног и социалног живота тих епоха, — то би био задатак једне историје наше филозофије, задатак који је пун интереса за нашу културну историју.-) Предмет историје наше филозофије, овако како сам га овде укратко скицирао, био би, у ствари, преглед постанка, развоја и престанка извесних општих филозофских концепција и уверења, пресађених из европске филозофије, и, још, начин на који су деловале све те мислене струје опште европске филозофије у нашем културном животу. То би значила историја наше филозофије; ми немамо филозофију која би била наша у правом смислу те речи, која би имала своје оригиналне изворе ') Крашкп преглед хармоније у свешу, део други. Наука о свесшн : Милан Кујунџић, Београд, 1872. — Критика на горње дело: Алимпије Васиљевић, Београд, 1873. 2 ) Писац је ставио себи у задатак да обрађује поједине епохе и писце такве историје наше филозофије; прикупљање материала за такав рад је спор и тежи посао, али се на материалу који може бити на расположењу, назиру појаве које су, за проучавање наше културе и филозофије, врло занимљиве.