Просветни гласник

654

Просветни Гласник

у дубини наше расне природе, у дубинама специфичко нашег душевног живота. Другим речима: ми немамо своју филозофију, ми нисмо себе израдили и изразили у филозофији, ми нисмо себе дали у самосталним и новим категоријама духа. Може се говорити о немачком метафизичком духу, може се говорити о грчкој филозофији у колико је она израз хеленизма у култури, може се говорнти о галском, о француском у филозофији, о првенствено емпирицистичком у филозофији англо-саксонској: ништа се не може, још данас, говорити о нашем филозофском духу, о нашем гесту и ставу у филозофским схватањима. Ни „писци" ни „мислиоци" не дају типску карактеристику нечег новог и оригиналног, нигде, ни у једних ни у других, нема оног особеног, јединственог, специфичког обрта, оне нове категориалне замисли која ставља све под једну нарочиту светлост и која отвара друге линије и друге хоризонте мисли. О таквој аутохтоној нашој филозофији се не може још говорити, и не може се сад говорити. Али, филозофија је одиста, како је то тачно и лепо рекао Дворниковић у своме делу Савремена филозофија (књига прва), „најзрелији, најтежи и најскупљи плод" националне културе. А нашој је култури сада отворен пут ; каквим ће се путевима и правцима развијати наша култура, када ће и како донети свој најзрелији плод, своју филозофију, како ће се спонтано изјавити та филозофија, у ком облику и у којим дименсијама, какав ће принос наше филозофско схватање донети општој мисли и човечанској култури Европе, — све су то питања чија решења дремају у мистичноме сутра и у непредвидљивој формацији будућности. Врло је вероватно да су основне линије наше филозофске мисли инволвиране већ, у заметку свом, у извесним особинама и предиспозицијама нашег народа; али су све пројекције у будућност само незавршене линије чији се даљи ток и крајни облик губе у непредвидљивом стваралачком замаху и току времена која долазе. ВЛАДИМИР ВУЈИЋ

СТАРАЊЕ ЗА ВРЛО ДАРОВИТЕ ЂАКЕ У НЕМАЧКОЈ I. УВОДНЕ РЕЧИ Данас када се и у нашој отаџбини спровађа организација осморазредне основне школе и кад се реорганизира средњо-школска настава мислим да неће бити на одмет ако се истакне и берлинско заузимање за врло даровите ђаке. Школска организација у Берлину тако се изменила у 1916 години да је веома даровитим ђацима дата прилика да ступе у средње школе после свршетка четвртог разреда осморазредне основне школе. Услед